Sud najčešće poverava javnom beležniku da sprovede ostavinski postupak, bez obzira na to da li je sud sâm pokrenuo postupak ili je podnet predlog. Razlog tome je opterećenost sudova drugim predmetima. Dakle, umesto suda, javni beležnik je taj koji poziva povodom ostavinskog postupka. Poziv može biti pismeni, ali i telefonski. Najčešće se pozivate da saopštite sve relevantne informacije za nasleđivanje kako bi javni beležnik sastavio smrtovnicu.
Važno je znati da se ostavina odvija u prostorijama organa koji vodi postupak, odnosno javnog beležnika ili suda. Ali ako niste objektivno u mogućnosti da pristupite prostorijama (npr. usled starosti, invaliditeta, bolesti, boravka u instituciji itd.), javni beležnik ili sud može da izađe na teren i na licu mesta uzme nasledničku izjavu ili obavi druge radnje. Potrebno je podneti pisani zahtev ili molbu za izlazak na teren, uz koji se prilažu dokazi o sprečenosti. Izlazak na teren se dodatno plaća.
Prvi poziv javnog beležnika
Stigao vam je prvi poziv javnog beležnika s vremenom i mestom gde bi trebalo da se pojavite.
U tom momentu treba da znate da je to poziv radi sastavljanja smrtovnice.
Sastavljanje smrtovnice
Javni beležnik sastavlja smrtovnicu uz pomoć najbližih preminuloj osobi. Smrtovnica je dokument u koji se unose svi bitni podaci za nasleđivanje: 1) informacije o preminulom licu; 2) informacije o imovini preminulog; 3) podaci o potencijalnim naslednicima; 4) podaci o postojanju testamenta i slično.
Javni beležnik ima pristup velikom broju informacija – od informacije ko je bio u trenutku smrti pored preminulog, do informacije ko je sahranio preminulog. Međutim, mnoge informacije će dobiti upravo od najbližeg srodnika, onog koga pozove. Zato je bitno unapred razumeti pojam imovine preminulog, odnosno pojam nasleđa ili zaostavštine. Dobro je znati i ko su potencijalni naslednici, te raspitati se o tome da li je preminuli ostavio testament.