U samom postupku postoje potencijalni naslednici i krajnji naslednici, odnosno oni kojima pripada imovina na kraju postupka. Ko će naslediti imovinu na kraju ostavinskog postupka zavisi od toga da li je umrli ostavio testament i da li potencijalni naslednici žele da prihvate nasledstvo. Tu želju iskazuju davanjem takozvane nasledničke izjave. U svakom slučaju, o postupku bi trebalo da se obaveste svi potencijalni naslednici.
Obično onaj koga pozove javni beležnik (ukućani preminulog, osoba koja je sahranila preminulog) obaveštava javnog beležnika ko su potencijalni naslednici prilikom sastavljanja smrtovnice.
Javni beležnik će ispitati pozvanog o najbližim srodnicima umrlog, te će kroz razgovor utvrditi koga treba pozvati da učestvuje u ostavinskom postupku, a prema pravilima o nasleđivanju.
Kao učesnici u ostavinskom postupku mogu se pojaviti zakonski naslednici, koji se pozivaju bez obzira na volju umrlog, i testamentarni naslednici, koji nasleđuju po testamentu – poslednjoj želji umrlog.