Kada postoje okolnosti koje nalažu naročitu opreznost (npr. svi naslednici su u inostranstvu ili u kući umrlog ima dosta vredne pokretne imovine), onda nadležni sud ili javni beležnik po službenoj dužnosti – dakle, bez obzira na to da li je to neko predložio – izriču privremene mere da zaštite tu imovinu do donošenja rešenja o nasleđivanju. To može biti, na primer, pečaćenje ulaznih vrata stana, stavljanje nakita u sef, postavljanje privremenog staraoca zaostavštine i tako dalje.
Ove privremene mere se naročito određuju kada su naslednici nepoznati ili odsutni i kada se utvrdi da nijedan od prisutnih naslednika nije sposoban da upravlja nasleđem, a nema zakonskog zastupnika.