Advokatska tarifa, to jest Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Sl. glasnik RS“, br. 43/2023), zvanični je cenovnik advokatskih usluga. Tarifa propisuje da vrednost jednog poena iznosi 45,00 dinara, a pravne radnje, odnosno usluge advokata, vrednovane su poenima. Da bi bilo lakše i preglednije, pored teksta Advokatske tarife, dostupan je i tabelarni prikaz Advokatske tarife, koji će Vam skratiti vreme i otkloniti nedoumice, s obzirom na to da su u tabeli, umesto poena, istaknuti iznosi u dinarima.
Iako Advokatska tarifa predviđa cenu za svaku konkretnu uslugu advokata – naknadu za rad, ostavlja mogućnost da advokat sâm odredi veću ili manju cenu od propisane u dozvoljenim granicama: od 50% propisane naknade kao minimalna dozvoljena cena usluge, dok maksimalno ograničenje cena usluga, prema trenutno važećoj tarifi, nije određeno.
Na primer, cenu za uslugu pristupa advokata na jedno ročište u slučaju spora iz radnih odnosa advokat može odrediti po Advokatskoj tarifi u iznosu od 29.250,00 dinara, ali može odrediti i veću cenu, dok je manji iznos dozvoljen najviše do 50% tarifom propisanog iznosa, što u ovom primeru iznosi 14.625,00 dinara.
Na opisani način, uvidom u tabelarni prikaz Advokatske tarife, za svaki postupak možete izračunati koliko će koštati određena radnja preduzeta od strane advokata.
Pored navedenog, Advokatska tarifa dopušta advokatima da procentualno odrede visinu nagrade za svoj rad u odnosu na vrednosti predmeta kada je u pitanju sastavljanje izjava volja. Tu spadaju ugovori, zaveštanja i slično.
Na primer, u slučaju sastavljanja zaveštanja (testamenta), advokat može obračunati naknadu u iznosu od 10% u odnosu na vrednost predmeta zaveštanja. Recimo, ukoliko je vrednost imovine koja se ostavlja testamentom 2.000.000,00 dinara, advokat je ovlašćen da naplati 200.000,00 dinara za sastavljanje testamenta.
U dogovoru sa strankom, advokat može ugovoriti naknadu za rad u procentualnom iznosu, a u srazmeri s uspehom u postupku. U ovom slučaju, neophodno je da je u pitanju imovinski odnos i da postoji pisani sporazum advokata i stranke o ovakvom načinu naplate, a najviši dozvoljen ugovoreni procenat je 30%.
Na primer, u slučaju spora povodom naknade štete, stranka može ugovoriti s advokatom da će mu, kao nagrada za rad, pripasti 20% od dosuđenog iznosa na ime naknade štete.
Dobro je znati da, pored toga što advokati imaju pravo da naplate svoj rad na konkretnom predmetu klijenata, imaju pravo i da naplate sve troškove koji su bili neophodni da bi uopšte mogli da postupaju na tom predmetu, primenjujući svoje znanje i iskustvo.
U nastavku Vodiča sve primere tarifiranja usluga advokata koje prikazujemo u iznosima predstavićemo na osnovu tarifnih brojeva, što znači da, u skladu s već pomenutim, advokat može u konkretnom slučaju naplatiti i do 50% manje ili neograničeno više od navedenog.