Građani najčešće saznaju da je protiv njih pokrenut krivični postupak tako što prime poziv za saslušanje u svojstvu osumnjičenog kod nadležnog javnog tužilaštva. U samom pozivu, građani se poučavaju da mogu da angažuju branioca. U zavisnosti od vrste preduzete radnje i visine zaprećene kazne, kao i od dogovora koji ste napravili s izabranim advokatom – braniocem, vršiće se i plaćanje u skladu s gorenavedenim pravilima obračuna advokatske nagrade i troškova. Međutim, odbrana je obavezna u nekim slučajevima. To znači da u tom postupku morate imati advokata – branioca. Ukoliko ga sami ne angažujete, organ postupka, javno tužilaštvo ili sud će Vam ga dodeliti po službenoj dužnosti sa spiska nadležne advokatske komore.
-
Odbrana je obavezna u slučaju da se lice lišava slobode, bilo tako što je uhapšeno, zadržano ili pritvoreno.
-
Ukoliko je okrivljeni nem, gluv ili je iz drugog razloga nesposoban da se sâm uspešno brani, obavezno će imati branioca.
-
Ukoliko je za krivično delo propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna, odbrana je obavezna.
- Ako je okrivljeni odsutan s glavnog pretresa, bilo zbog toga što mu se sudi u odsustvu, bilo zbog toga što je udaljen iz sudnice, sud će mu dodeliti branioca koji će zastupati njegove interese.
- Ukoliko se protiv lica vodi postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja ili je lice maloletno, opet će obavezno imati advokata – branioca.
- Ako okrivljeni odluči da prizna krivično delo i zaključi sporazum o priznanju krivice s nadležnim tužiocem, obavezan je da ima branioca prilikom pregovora s javnim tužiocem, pa sve do zaključenja sporazuma.
Važno je znati da se nagrada i troškovi advokatā – branilaca po službenoj dužnosti obračunavaju u skladu s posebnim pravilima, kojima je predviđeno da advokat koji je postavljen kao branilac po službenoj dužnosti ima pravo na novčanu nagradu u iznosu od 50% od nagrade predviđene Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Dakle, za preduzete radnje u krivičnom postupku, branilac po službenoj dužnosti će tarifirati polovinu od iznosa propisanih Tarifom.
Ukoliko se protiv Vas vodi krivični postupak u kojem je odbrana obavezna, a sami ne angažujete advokata, troškove advokata – branioca prethodno snosi organ postupka, policija, tužilaštvo ili sud. Po okončanju krivičnog postupka, sud odlučuje, na osnovu ishoda postupka, ko će konačno snositi ove troškove. Tako, ukoliko ste bili osumnjičeni u krivičnom postupku, pa se krivični postupak protiv Vas obustavi (recimo, zbog toga što je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja) ili sud donese presudu kojom se optužba odbija (na primer, zato što je tužilac odustao od daljeg krivičnog gonjenja) ili bude doneta oslobađajuća presuda (nije dokazano da ste izvršili krivično delo za koje se teretite), troškovi, pa i izdaci i nagrada branioca, padaju na teret budžetskih sredstava suda. S druge strane, ako ste presudom osuđeni za krivično delo, sud će Vas obavezati da platite nagradu i troškove branioca po službenoj dužnosti.
Prilikom odlučivanja o troškovima postupka, sud je obavezan da primeni advokatsku tarifu koja važi u momentu donošenja odluke o troškovima. Važno je napomenuti da dogovor okrivljenog ili oštećenog s advokatom o visini i načinu plaćanja nagrade ne obavezuje postupajući sud. S obzirom na napred navedeno pravilo da će se postupajući sud striktno držati važeće Advokatske tarife, a da Vaš dogovor s advokatom može biti drugačiji, iznos koji ste platili do presude i iznos koji Vam sud prizna i dosudi uglavnom se neće poklapati. Bez obzira na navedeno, ukoliko sud u presudi ili rešenju kojim je okončan krivični postupak nije odlučio o troškovima jer u tom momentu nije imao sve potrebne podatke, potrebno je da podnesete zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka nadležnom sudu, u kojem ćete precizno opredeliti troškove.