USLOVI ZA IZJAVLJIVANJE USTAVNE ŽALBE

Kao što smo videli, za izjavljivanje ustavne žalbe neophodno je da budu ispunjeni određeni uslovi. Ukoliko nisu ispunje ­ ni, ustavna žalba će biti odbačena iz proceduralnih razloga, odnosno Ustavni sud se neće upuštati u odlučivanje o suštini ustavne žalbe. Zbog toga je važno da građani razmotre da li su ispunjeni svi neophodni uslovi kada izjavljuju ustavnu žalbu.

 

 

Uslovi koji moraju biti ispunjeni su sledeći.

 

1. Pojedincu je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom

 

Podnosiocu ustavne žalbe moraju biti povređreni ili uskraćeni pravo i sloboda koje garantuje Ustav. Povreda može biti delimič ­ na, kada je neko pravo povređeno. Može biti i potpuna, kada je podnosiocu predstavke u potpunosti uskraćeno neko pravo.

 

Ključno je da se povreda ili uskraćivanje prava i sloboda odno ­ se na neko od prava koja garantuje Ustav, bez obzira na to da li se ta prava nalaze u odeljku Ustava o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama ili u nekim njegovim drugim odeljcima.

 

U praksi Ustavnog suda, građani se najčešće žale na povredu prava na pravično suđenje, a zatim na povredu prava na imo ­ vinu. Ustavnom žalbom se pak može tražiti zaštita bilo kog drugog Ustavom garantovanog prava – recimo, prava na rad, zdravstvenu zaštitu, slobodu kretanja, prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo i sl.

 

 

2. Povredu je učinio organ javne vlasti (državni organ ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja)

 

Povredu zbog koje građanin izjavljuje ustavnu žalbu mora učiniti organ javne vlasti. To je svaki državni organ, ali i druga organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja. U državne organe spadaju organi zakonodavne, upravne i sudske vlasti. Organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja su one organizacije (npr. javna preduzeća, ustanove, agencije i sl.) kojima su zakonom poverena pojedina ovlašćenja poslova državne uprave. Iako nije reč o državnim organima, ove organizacije obavljaju javne poslove, odnosno poslove javne vlasti.

 

Pri izjavljivanju ustavnih žalbi, građani se najčešće pozivaju na povrede koje su učinili sudovi i organi državne uprave.

 

 

3. Povreda je učinjena pojedinačnim aktom ili radnjom

 

Važno je naglasiti da se povreda zbog koje građanin izjavljuje ustavnu žalbu može učiniti aktom organa javne vlasti kojim se odlučuje o pravima i obavezama pojedinca. Ovo je i najčešći vid povreda na koje se građani žale. Dakle, povod za izjavljivanje ustavne žalbe uglavnom će biti pisana odluka organa javne vlasti (npr. presuda, rešenje) kojom je neko pravo povređeno ili uskraćeno.

 

Nije, međutim, neophodno da organ javne vlasti učini povredu pisanim aktom kojim odlučuje o pravima i obavezama podnosioca. Povreda se može učiniti radnjom, odnosno postupanjem organa javne vlasti. Recimo, za podnošenje ustavne žalbe dovoljno je da službenik Ministarstva unutrašnjih poslova na granici neosnovano spreči građanina da uđe u svoju zemlju. Nije neophodno da o ovom sprečavanju ulaska bude doneta pisana odluka, odnosno pojedinačni akt.

 

 

4. Iscrpljena su ili nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu ustavnih prava i sloboda

 

Pre obraćanja Ustavnom sudu, podnosilac ustavne žalbe mora iskoristiti druga pravna sredstva za zaštitu Ustavom garantovanih prava, uključujući zaštitu pred sudom. Smatra se da su druga pravna sredstva iskorišćena onda kada je iskorišćeno poslednje dozvoljeno pravno sredstvo za zaštitu određenog prava.

 

Ustavni sud postupa po ustavnim žalbama u različitim materijama (građanska, krivična, upravna), u kojima se razlikuju pravna sredstva za zaštitu prava. Ipak, uprkos različitosti ovih sredstava, za podnosioca ustavne žalbe je potrebno da zna da mora iscrpeti sva dozvoljena pravna sredstva za zaštitu prava. Ustavni sud je zauzeo stavove o iscrpljenosti pravnih sredstava u različitim vrstama postupaka, pa je prilikom procene o njihovoj iscrpljenosti u konkretnom slučaju dobro imati pravnu pomoć (pogledati deo Pravna pomoć i ustavna žalba).

 

Potrebno je posebno izdvojiti status revizije kao vanrednog pravnog sredstva za zaštitu prava u parničnom i vanparničnom postupku. Sud će tek po donošenju presude po reviziji smatrati da je iscrpljeno poslednje dozvoljeno pravno sredstvo za zaštitu prava. Ovo pravilo se odnosi na slučajeve u kojima je moguće izjaviti reviziju, što nije uvek slučaj.

 

Ukoliko ste u dilemi da li je revizija dozvoljena, možete izjaviti i reviziju i ustavnu žalbu, ali u ustavnoj žalbi napomenite da je postupak po reviziji u toku. Ova napomena se može učiniti u odeljku IIA Obrasca za podnošenje ustavne žalbe koji je dostupan na kraju ovog vodiča (Da li je izjavljeno još neko pravno sredstvo i da li je postupak po njemu okončan?).

 

Uslovom iscrpljenosti pravnih sredstava se postiže to da se građani obraćaju Ustavnom sudu samo izuzetno, kada se drugi načini zaštite prava pokažu nedovoljnim, odnosno nedelotvornim. U suprotnom, Ustavni sud bi se pretvorio u redovni sud koji bi reagovao na svaku povredu prava s kojom se građani susretnu.

 

Ipak, podnosilac ustavne žalbe se može obratiti direktno Ustavnom sudu onda kada nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu Ustavom garantovanih prava. To se često dešava u slučajevima kada je povreda učinjena postupanjem (faktičkom radnjom) državnog organa.

 

U zavisnosti od okolnosti, ovde se takođe može dogoditi da postoji pravno sredstvo za zaštitu od protivpravnog postupanja državnog organa, te treba biti oprezan. Važno je da se građanin koji teži da zaštiti svoja prava dobro informiše o pravnim načinima zaštite pre obraćanja Ustavnom sudu kako ne bi rizikovao odbacivanje ustavne žalbe.

 

 

Prijavite se

Pretraga

Vaše mišljenje nam je važno i zato vas molimo da izdvojite 2 minuta vremena i popunite anketu na linku ispod
OPŠTE POZNAVANJE FUNKCIONISANJA PRAVOSUDNOG SISTEMA
anketa