Ustavna žalba je podnesak upućen Ustavnom sudu koji se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Primer: povreda prava na pravično suđenje
Kao što smo već naveli, građani se najčešće obraćaju Ustavnom sudu zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32 Ustava Srbije. Nakon pravnosnažno okončanog sudskog postupka čijim ishodom nije zadovoljan, građanin može izjaviti ustavnu žalbu, ali samo ako se njome ukazuje da nije doneta u pravičnom postupku. Ustavnom žalbom se može tražiti poništavanje presude jer presuda nije bila doneta u skladu s Ustavom, odnosno jer je podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje.
U ovom slučaju, koji se često javlja pred Ustavnim sudom, ustavna žalba će imati izgleda za uspeh samo ukoliko podnosilac uspe da dokaže da je sud, sudeći u konkretnom predmetu, povredio neki od elemenata prava na pravično suđenje.
Primera radi, podnosilac predstavke može tvrditi da je Viši sud u Beogradu presudio u sporu za zaštitu autorskih prava u kome je podnosilac ustavne žalbe bio tuženi, a kome nije bilo obezbeđeno pravo na besplatnog prevodioca, iako podnosilac ustavne žalbe ne govori i ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu. Kako je pravo na besplatnog prevodioca jedan od elemenata prava na pravično suđenje, podnosilac predstavke će ukazati na to da mu nije bilo obezbeđeno pravo na besplatnog prevodioca, kao i da žalbeni sud, u ovom slučaju Apelacioni sud u Beogradu, u svojoj presudi nije otklonio povredu koju je učinio prvostepeni sud i na koju je ukazao podnosilac ustavne žalbe.
Podnosilac predstavke neće uspeti u svojoj nameri osporavanja presude ukoliko se Ustavnom sudu obrati koristeći ustavnu žalbu kao „običnu“ žalbu, argumentima koji se tiču predmeta spora – u ovom slučaju autorskih prava. Ustavni sud u konkretnom slučaju neće zanimati da li je došlo do povrede autorskih prava, već da li je odluka suda koja se osporava doneta u skladu s ustavnim garancijama pravičnog suđenja.
U ovom primeru vidimo da je građanin izjavio ustavnu žalbu protiv pojedinačnog akta (pravnosnažna presuda) državnog organa (sud), kojim mu je uskraćeno ljudsko pravo (pravo na pravično suđenje), koje više nije mogao da zaštiti drugim pravnim sredstvima. Time je podnosilac predstavke ispunio osnovne uslove za izjavljivanje ustavne žalbe.