Šta se dešava kada dođem na suđenje?

Ispred sudnice

Iako u parnici nije obavezno prisustvo stranaka, svedok može očekivati susret s licima koja učestvuju u postupku već u hodniku, pred sudnicom u kojoj se održava suđenje. Osim stranaka, suđenju prisustvuju advokati, veštaci, stručni savetnici, kao i drugi svedoci. Svi su pozvani da dođu u isto vreme, kada je predviđeno održavanje ročišta. Po pravilu, svi dolaze desetak minuta ranije. Svedoci najčešće poznaju stranke i advokate, te nije zabranjen međusobni razgovor. Ipak, nije uputno razgovarati o samom predmetu spora ispred sudnice.

 

Zajednički ulazak u sudnicu

Po pravilu, zaposleni u sudu pozivaju sve učesnike, pa i svedoka, da uđu u sudnicu, time što prozivaju imena ili nazive tužioca i tuženog. Nakon što svi uđu, sudija utvrđuje ko je prisutan, kako bi utvrdio da li su ispunjeni uslovi da se održi suđenje.

Moguće odlaganje !!! U ovom trenutku se može desiti da sud odluči da se ročište odlaže, što znači da ćete ponovo morati da dođete u sud. Sudija će Vam ili na licu mesta saopštiti kada ponovo morate pristupiti, što će i uneti u zapisnik s odloženog ročišta, ili će Vam naknadno uputiti poziv.Imajte na umu da možete tražiti da Vam se preda kopija zapisnika s tog ročišta. Kopija zapisnika Vam može biti potrebna da dokažete poslodavcu da morate ponovo u sud, što povlači odsustvo s posla.

 

Izlazak svedoka iz sudnice

Ukoliko se ročište održava, po pravilu, sudija udaljava sve svedoke iz sudnice, jer se svaki svedok ispituje bez prisustva drugih svedoka. U sudnici ostaju sudija (ili sudsko veće) sa zapisničarom, punomoćnici stranaka – advokati, i stranke (ako su prisutne). Nakon što sud sasluša izjašnjenje stranaka ili njihovih punomoćnika o daljem nastavku postupka, sudija, preko zapisničara, poziva svedoka da uđe u sudnicu. Zato je veoma važno da sačekate svoj red svedočenja (koji se ne zna unapred!) ispred sudnice, ne udaljavajući se.

 

Ulazak svedoka u sudnicu radi davanja iskaza

Kada Vas sud prozove imenom i prezimenom, ulazite u sudnicu i pristupate svedočenju. Sud će Vas prvo identifikovati, odnosno zatražiti Vašu ličnu ispravu. Sudija će Vas podučiti gde da stanete. Vi, kao svedok, ne sedite u sudnici, već dajete svoj iskaz stojeći pred sudijom. Sudija će Vam saopštiti sva prava i obaveze koja imate u vezi sa svedočenjem. To znači da će Vam saopštiti da imate pravo da ne odgovarate na neka pitanja, da ste dužni da govorite istinu i da je davanje lažnog iskaza krivično delo.

 

Kako me sudija saslušava?

Pored imena i prezimena, sudija će, na samom početku saslušavanja, zatražiti informacije o Vama (ime oca, godina i mesto rođenja, prebivalište, porodični status, stručna sprema, zanimanje, kao i odnos sa strankama u postupku).Sud će Vas zatim pozvati da usmeno iznesete sve ono što Vam je poznato o predmetu spora. Pitaće Vas da li znate zbog čega ste pozvani. Ukoliko Vam nije jasno, sudija će u kratkim crtama predstaviti o čemu je potrebno da govorite. Svoj iskaz iznosite neometano, ali je bitno da znate da Vam sudija može postavljati potpitanja radi razjašnjenja bitnih činjenica i može usmeravati svedočenje na ono što je važno za konkretan predmet. Sud će Vas uvek pitati otkud Vam je poznato ono o čemu svedočite, tj. da li ste prisustvovali događaju koji opisujete ili ste saznali od drugih o njemu. Ono što je takođe bitno da znate jeste da se Vaša izjava unosi u zapisnik. Sudija najčešće ponavlja ono što govorite i diktira zapisničaru šta da unese u zapisnik. Ukoliko Vam se učini da sudija pogrešno prenosi zapisničaru neku Vašu izjavu, slobodno reagujte i zamolite da se greška ispravi.

 

Da li mi, pored sudije, još neko postavlja pitanja?

Nakon što iznesete sve o samom predmetu spora, stranke ili njihovi advokati mogu da Vam postavljaju pitanja. To rade tako što usmeno postave pitanje sudiji, a sudija ga ponovi Vama. Odgovore dajete tako što se obraćate sudiji. Morate znati da je sud dužan da vodi računa da pitanja koja Vam se postavljaju: \ budu jasna, određena i razumljiva; \ ne smeju sadržati obmanu, niti se zasnivati na pretpostavci da ste izjavili nešto što niste; \ ne smeju predstavljati navođenje na odgovor.

 

Šta ako ne želim da odgovorim na određeno pitanje?

  •  Često se dešava da svedočenje zadire u određene privatne stvari koje mogu imati negativne posledice. Zakon o parničnom postupku stoga predviđa mogućnost uskraćivanja odgovora na pojedina pitanja.
  • Dakle, i kada niste oslobođeni dužnosti svedočenja, ne morate odgovarati na pitanja ako biste odgovorom izložili sebe ili bliska lica (lice s kojim živite u braku, vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života, srodnike po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena i srodnike po tazbini do drugog stepena zaključno, usvojenika i usvojitelja) teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju.

 

Šta ako se naknadno nečega setim?

Sve dok se ne završi postupak Vašeg saslušavanja, odnosno do trenutka kada sud konstatuje da nema više pitanja za svedoka, možete dopuniti svoj iskaz usmenom molbom sudiji. Može se desiti da se punomoćnici stranaka protive takvoj dopuni, ali je na sudu da oceni koliko je ona bitna za razjašnjenje činjenica.

 

Kraj svedočenja

Po pravilu, svedočenje se završava na jednom ročištu. Sudija konstatuje da nema više pitanja za određenog svedoka, koga na kraju poučava da može potraživati naknadu troškove za dolazak na sud (npr. nužni troškovi prevoza). Svedok je dužan da odmah saopšti sudiji da li potražuje te troškove, za koje je potrebno dostaviti dokaze. Sudija saopštava svedoku da može da napusti sudnicu

Prijavite se

Pretraga

Vaše mišljenje nam je važno i zato vas molimo da izdvojite 2 minuta vremena i popunite anketu na linku ispod
OPŠTE POZNAVANJE FUNKCIONISANJA PRAVOSUDNOG SISTEMA
anketa

Alati Pristupačnosti