Lišenje slobode predstavlja ograničenje jednog od osnovnih ljudskih prava i sloboda svih građana, a to je pravo na slobodu i bezbednost.
Lišenje slobode je opšti pojam koji podrazumeva radnje koje se nazivaju: hapšenje i zadržavanje, zabrana napuštanja stana, pritvor.
Čak se i boravak u određenoj ustanovi smatra lišenjem slobode, kao i čitav niz drugih situacija koje proizvode posledicu ograničenja kretanja i svojevoljnog napuštanja neke prostorije ili prostora.
Niko ne može biti lišen slobode ukoliko za to ne postoje razlozi predviđeni zakonom.
Najvišim pravnim aktom, Ustavom, garantovano je da niko ne može biti lišen slobode na osnovu proizvoljnog, nezakonitog ili neopravdanog razloga. Zakoni koji bliže određuju ovo pitanje su: Zakonik o krivičnom postupku, Krivični zakonik, Porodični zakon, kao i Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela u krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.