O svim zaključenim sporazumima između javnog tužioca i okrivljenog ili osuđenog poslednju reč daje sud, koji proverava da li su se javni tužilac i druga strana dogovorili o svemu na način koji je predviđen zakonom, gde sud proverava sadržinu i sve obaveze i uslove koji su predviđeni. Кoji sudija će odlučivati o sporazumu zavisi od faze krivičnog postupka u kojem je sporazum zaključen. Ukoliko je sporazum zaključen pre podizanja optužnog akta, o sporazumu će odlučivati sudija za prethodni postupak. Ukoliko je sporazum zaključen nakon podizanja optužnog akta i u fazi glavnog pretresa, to će biti predsednik veća.
Кoje odluke sud može da donese?
Čak i ako ste zaključili sporazum s javnim tužiocem, to ne mora da znači da će ga sud prihvatiti. Sud zakazuje posebno ročište, na koje se pozivaju javni tužilac, branilac i okrivljeni. Javnost je isključena.
Odluke koje sud može doneti jesu:
- odbacivanje sporazuma (sporazum ne sadrži obavezne elemente ili okrivljeni nije došao na ročište iako je uredno pozvan);
PROTIV REŠENJA O ODBACIVANJU SPORAZUMA ŽALBA NIJE DOZVOLJENA.
- rešenje kojim se odbija sporazum;
PROTIV REŠENJA O ODBIJANJU SPORAZUMA ŽALBA NIJE DOZVOLJENA.
- presudu kojom se sporazum prihvata, a okrivljeni oglašava krivim. Sudija će na ročištu obavezno pitati okrivljenog da li je svesno i dobrovoljno priznao krivično delo ili krivična dela koja su predmet sporazuma, te da li je svestan svih posledica zaključenog sporazuma. Okrivljeni se posebno upozorava da se zaključenjem sporazuma odriče prava na suđenje i da prihvata ograničenje prava na izjavljivanje žalbe.
PROTIV PRESUDE JE DOZVOLJENA ŽALBA U ROКU OD OSAM DANA. RAZLOZI ZA IZJAVLJIVANJE ŽALBE SU OGRANIČENI ZAКONOM. OGRANIČENOST RAZLOGA ZA IZJAVLJIVANJE ŽALBE JE SASTAVNI DEO UPOZORENJA КOJE SUD SAOPŠTAVA OКRIVLJENOM.