Na prvi pogled, korist mogu da imaju svi koji se pojavljuju u krivičnom postupku, kako javni tužilac tako i okrivljeni, oštećeni, sud, a i društvo u celini.
Okrivljeni u skraćenoj proceduri, ukoliko je tužilac prikupio sve dokaze, prilikom pregovaranja dolazi u poziciju da mu se izrekne blaža kazna, a i smanjuju se troškovi postupka koje bi u svakom slučaju morao da plati po pravnosnažnom završetku krivičnog postupka ukoliko bi bio oglašen krivim. Oštećeni, s druge strane, dolazi do brze pravde i ostvarivanja naknade štete dostavljanjem imovinsko-pravnog zahteva, kao i mogućnošću otklanjanja štetnih posledica ukoliko je došlo do njih.
Javni tužilac ima korist tako što je u kratkom vremenskom periodu rešio predmet i štedi resurse za druge predmete. Sud takođe ima koristi sklapanjem sporazuma, jer se krivični postupci u predmetima završavaju na jednom ročištu, tako da se smanjuju troškovi postupka i trošenje resursa suda. S druge strane, sporazumi o svedočenju okrivljenog i sporazumi o svedočenju osuđenog sprečavaju ili omogućavaju rešavanje najtežih krivičnih dela iz oblasti organizovanog kriminala.
Na kraju, sklapanjem sporazuma između javnog tužioca i okrivljenih teži se ka ostvarivanju i Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a to su pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku.