ŠTA TREBA DA RADIM NAKON PODNOŠENJA ODŠTETNOG ZAHTEVA?

Nakon prijema zahteva za naknadu materijalne štete, biće neophodno da dovezete oštećeno vozilo do prostorija osiguravajućeg društva, kako bi procenitelj fotografisao oštećenja i izvršio procenu štete, na osnovu čega će sačiniti zapisnik o oštećenju, koji će služiti kao osnova za nadoknadu štete. U slučaju da je oštećeno nepokretno dobro ili da vozilo nije u voznom stanju, kao i u posebnim okolnostima, u dogovoru sa proceniteljem, fotografisanje se može obaviti na mestu gde se nalazi oštećena imovina. Treba dodati da, pre izrade zapisnika o oštećenju, ne smete raditi bilo kakve popravke na oštećenoj imovini, kako ne biste došli u situaciju da odštetni zahtev bude odbijen.

 

Ovog koraka neće biti kod zahteva za naknadu nematerijalne štete, već će, izuzetno, kada osiguravajuće društvo oceni kao neophodno i svrsishodno, biti potrebno da dođete u prostorije osiguravajućeg društva na pregled kod lekara-cenzora. Na osnovu dostavljene medicinske dokumentacije, lekar-cenzor će izraditi nalaz i dati mišljenje, što će služiti kao osnova za dalji postupak naknade štete. Važno je napomenuti da prva medicinska dokumentacija ne sme biti starija od 72 časa od časa saobraćajne nezgode. U suprotnom, praksa svih osiguravajućih društava, a i velike većine sudova, u eventualnim sudskim sporovima za naknadu štete, ukazuje na to da će Vaš zahtev za naknadu nematerijalne štete biti odbijen. Stoga, lekaru bi se trebalo javiti odmah nakon saobraćajne nezgode u kojoj je došlo do povrede.

 

U daljem delu postupka, rešavanje zahteva će preći na likvidatora osiguravajućeg društva, koji je, na početku, dužan da utvrdi da li je zahtev za naknadu štete osnovan, to jest da li se, prema dostavljenoj dokumentaciji, može smatrati da je vozač vozila osiguranog kod tog društva isključivo kriv za izazivanje predmetne saobraćajne nezgode. Neretko će se desiti da odštetni zahtev bude odbijen, usled nepostojanja dokaza o načinu nastanka nezgode ili će biti utvrđena delimična odgovornost (npr. 50%), usled nedovoljnog broja dokaza. Ako likvidator utvrdi da je zahtev osnovan ili delimično osnovan, pristupiće obračunavanju štete, imajući u vidu stanje na tržištu, standarde struke i praksu osiguravajućih društava. Kod šteta na stvarima vodiće se cenama materijala, delova i radnih časova. Kod ovih vrsta šteta biće manjih razlika u novčanim iznosima, u zavisnosti od toga kojem osiguravajućem društvu se obraćate. Kod šteta na licima vodiće se težinom pretrpljenih povreda, jačinom i intenzitetom pretrpljenog bola i straha, kao i umanjenjem opšte životne aktivnosti (invaliditetom) povređenog lica. Tako se, u praksi, za najblaže povrede za koje se isplaćuje naknada (kao što su nagnječenje grudnog koša i trzajna povreda vrata, engl. whiplash), to jest povrede koje sa sobom ne povlače nužno umanjenje opšte životne aktivnosti, isplaćuje minimalna novčana nadoknada od 110.000 dinara (60 hiljada za pretrpljeni bol, 50 hiljada za pretrpljeni strah) kod nekih osiguravajućih društava, dok taj minimum iznosi 160.000 dinara (80 hiljada za bol, 80 hiljada za strah) kod drugih društava. I naknade drugih vrsta šteta na licima variraju. Tako na primer, naknada za smrt bliskog lica može ići od 700.000 do 1.200.000 dinara, u zavisnosti od osiguravajućeg društva.

 

Nakon utvrđivanja osnova i obračunavanja iznosa naknade štete, likvidator će napraviti nalog za plaćanje i poslati odluku o rešavanju odštetnog zahteva na adresu koja je navedena u odštetnom zahtevu. Način isplate je ostavljen Vama, kao oštećenom licu, na izbor, tako da novac možete primiti na svoj račun ili na račun drugog lica koje ima ovlašćenje za prijem novca (advokat, agencija, član porodice, prijatelj…). Kod šteta na stvarima, oštećeno lice može izabrati da se novac uplati na račun servisa za popravku, po dostavljenoj fakturi za popravku. U tom slučaju, osiguravajuće društvo je dužno da isplati naknadu sa uračunatim PDV-om. U suprotnom, društvo neće biti u obavezi da isplati PDV, s obzirom na to da ne postoji dokaz da je došlo do prometa robe i usluga.

 

Rokovi za rešavanje odštetnih zahteva su jasno utvrđeni Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju i iznose osam dana za male štete (gorenavedene štete čiji iznos ne prelazi 1.000 evra) i 14 dana za ostale štete, počev od dana dostavljanja odštetnog zahteva. Ovim zakonom su utvrđeni maksimalni rokovi za rešavanje šteta i oni iznose 45 dana za štete na stvarima i 90 dana za štete na licima. Maksimalni rokovi se primenjuju kada dostavljena dokumentacija nije kompletna, to jest poznato je da postoje dokumenti koji nisu dostavljeni, a značajni su za donošenje odluke po zahtevu za naknadu štete iz osiguranja (npr. uviđajna dokumentacija koja se nalazi kod javnog tužioca tokom istrage).

 

Prijavite se

Pretraga

Vaše mišljenje nam je važno i zato vas molimo da izdvojite 2 minuta vremena i popunite anketu na linku ispod
OPŠTE POZNAVANJE FUNKCIONISANJA PRAVOSUDNOG SISTEMA
anketa