Šta se dešava u slučaju krivičnog postupka?

Ukoliko se protiv lica za koje se sumnja da je izazvalo saobraćajnu nezgodu vodi krivični postupak, može doći do zastoja u rešavanju odštetnih zahteva. Osiguravajuća društva će čekati na državne organe za dostavljanje neophodne dokumentacije, što će neretko dovesti do proteka rokova od 45 i 90 dana. Tada će zakonom biti prinuđena da donesu odluke o delimičnom usvajanju ili odbijanju odštetnih zahteva (u zavisnosti od dostavljenih dokaza u tom trenutku) pre isteka roka, s tim što će i u jednom i u drugom slučaju stajati obaveštenje o tome da će se odštetni zahtev ponovo rešavati nakon pribavljanja neophodne dokumentacije.

 

Ishod krivičnog postupka nema obavezujuće dejstvo na odluke po odštetnim zahtevima, ali će se osiguravajuća društva, u praksi voditi onim što je odlučeno pred državnim organom. Za krivično delo ugrožavanja javnog saobraćaja posebno je značajno načelo oportuniteta, to jest odlaganja krivičnog gonjenja. Javni tužilac može doneti naredbu o odlaganju krivičnog gonjenja, gde će biti određene mere koje je okrivljeni dužan da preduzme i rok za njihovo izvršenje. Ukoliko okrivljeni u predviđenom roku ispuni sve preuzete obaveze određene naredbom, javni tužilac će odbaciti podnetu krivičnu prijavu, a osiguravajuća društva će ovakvo odbacivanje krivične prijave uglavnom tretirati kao priznanje krivice. Mere koje se mogu odrediti propisane su Zakonikom o krivičnom postupku, ali praksa ukazuje na to da se javni tužioci najčešće opredeljuju za meru uplate novčanog iznosa u humanitarne svrhe.

Prijavite se

Pretraga

Vaše mišljenje nam je važno i zato vas molimo da izdvojite 2 minuta vremena i popunite anketu na linku ispod
OPŠTE POZNAVANJE FUNKCIONISANJA PRAVOSUDNOG SISTEMA
anketa