ŠTA NAKON SAOBRAĆAJNE NEZGODE?

Dogodila se saobraćajna nezgoda. Vi ste jedan od učesnika. Smatrate da je drugo lice izazvalo saobraćajnu nezgodu. Šta raditi u toj situaciji?

 

Pre svega, potrebno je da se pridržavate standarda o obezbeđenju mesta nezgode i obezbeđenju vozila, pružanja pomoći povređenim licima, zvanju hitne pomoći i tako dalje. S druge strane, kako biste ostvarili svoja prava iz osiguranja od autoodgovornosti, potrebno je da, s vozačem vozila koje je izazvalo nezgodu, popunite i potpišete Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi ili da pozovete policiju da izađe na lice mesta, u zavisnosti od toga koliki je obim štete. Takođe, poželjno je da sačinite što je moguće više fotografija, kako vozila i oštećenja na njima tako i samog mesta nezgode (i to tako da se vide položaj vozila, vremenske prilike, stanje na kolovozu, postojanje saobraćajne signalizacije u blizini...).

 

Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi je dokument koji bi svako trebalo da poseduje u motornom vozilu. Osiguravajuće društvo je dužno da Vam izda primerak u trenutku registracije vozila, to jest kupovine polise osiguranja od autoodgovornosti. Uredno popunjen potpisani Evropski izveštaj će kasnije, u postupku pred osiguravajućim društvom, služiti kao dokaz o nastanku štete. Ne postoji smetnja da se Evropski izveštaj popuni u slučajevima kada u nezgodi učestvuje samo jedno vozilo (npr. vozač izgubi kontrolu nad vozilom i udara u ogradu pored puta koja je u vlasništvu drugog lica).

 

U slučaju da je u saobraćajnoj nezgodi bilo povređenih lica ili je u pitanju veća materijalna šteta, biće potrebno da policija izađe na lice mesta i izvrši uviđaj. U našem pravnom poretku ne postoji tačan odgovor na to šta je veća materijalna šteta. Da li je to iznos preko 200.000 dinara, granica koja razdvaja prekršaj od krivičnog dela, kako stoji u članu 289 Krivičnog zakonika (Ugrožavanje javnog saobraćaja), ili je to iznos preko 1.000 evra, do kojeg se tretira kao mala šteta, rešavana po skraćenom postupku, kako stoji u članu 27 Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju? Praksa osiguravajućih društava nije ustaljena, te je najbolje zvati policiju u svim situacijama kada se može proceniti da će šteta biti veća od 1.000 evra. Zapisnik policije, službena beleška, potvrda o saobraćajnoj nezgodi ili bilo koji drugi dokument izdat od policije kasnije će, u postupku pred osiguravajućim društvom, služiti kao dokaz o nastanku štete.

 

Pored evidentiranja saobraćajne nezgode na jedan ili drugi način, potrebno je da saznate kod kojeg osiguravajućeg društva je osigurano vozilo koje je prouzrokovalo nezgodu i koji je broj polise osiguranja od autoodgovornosti tog vozila. U slučaju da to niste uspeli na licu mesta, na raspolaganju Vam stoji servis na sajtu Udruženja osiguravača Srbije, gde se možete informisati o podacima vezanim za polisu i osiguravača. Ako je nezgodu prouzrokovao vozač skupa vozila (vučno i priključno vozilo), biće merodavna polisa vučnog vozila, bez obzira na to koji deo skupa vozila je pričinio štetu. Jedino će, u slučaju da se prikolica otkači i nakon toga pričini štetu, biti merodavna polisa priključnog vozila.

 

Treba napomenuti da kod malih materijalnih šteta postoji najjednostavnija, treća opcija, takozvani dogovor na licu mesta. Tada će vozač koji je izazvao nezgodu isplatiti dogovorenu svotu novca oštećenom, bez uključivanja policije i osiguravajućih društava.

 

Prijavite se

Pretraga

Vaše mišljenje nam je važno i zato vas molimo da izdvojite 2 minuta vremena i popunite anketu na linku ispod
OPŠTE POZNAVANJE FUNKCIONISANJA PRAVOSUDNOG SISTEMA
anketa

Alati Pristupačnosti