Kada se ispune uslovi da tužba ne bude odbijena presudom zbog preuranjenosti, sud će odlučivati o navodima iz tužbe saslušanjem svedoka i predočavanjem nalaza i mišljenja veštaka, najčešće saobraćajno-tehničke i medicinske struke. Neretko će se desiti da odluka suda bude značajno povoljnija po oštećeno lice od odluke osiguravajućeg društva, s tim što sâm sudski postupak nosi sa sobom dodatne troškove, gubitak vremena i stres, na šta nije spreman svako. Pod značajno povoljnijom odlukom suda misli se kako na usvajanje ranije odbijenog zahteva, tako i na utvrđivanje višeg novčanog iznosa u odnosu na iznos utvrđen u vansudskom postupku, odnosno postupku po odštetnom zahtevu.
Na primer, desiće se da sudovi (najčešće na teritoriji Vojvodine) dosude naknadu nematerijalne štete za zahteve koji su bili u celosti odbijeni u postupku pred osiguravajućim društvom. U konkretnom primeru, oštećeno lice se obratilo jednom osiguravajućem društvu zahtevom za naknadu štete za pretrpljeni strah u saobraćajnoj nezgodi. Naime, prema prevlađujućoj praksi osiguravajućih društava, postojanje straha bez pretrpljenih objektivnih povreda ne predstavlja činjenicu koja je dovoljna za isplatu naknade štete iz osiguranja. Međutim, sud je u ovom slučaju, ceneći pojedinosti, dosudio naknadu od 50.000 dinara za strah, kao i troškove parničnog postupka na teret osiguravajućeg društva.
S druge strane, osiguravajuća društva zaziru od dugotrajnih i iscrpljujućih (finansijski i kadrovski) sudskih postupka, te će se neretko, ako je tužbeni zahtev realno postavljen, odlučiti na postizanje vansudskog poravnanja s oštećenim licem pre upuštanja u sâm sudski postupak, a nakon što tužba pristigne na adresu tuženog, to jest društva. Stoga se može reći da tužba često ima dejstvo pritiska na osiguravajuće društvo u smislu opomene, te ne čudi činjenica da mnogi advokati posežu za tužbom samo da bi naterali društvo na postizanje poravnanja.