Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju propisuje da su vlasnici prevoznih sredstava kojima se obavlja javni prevoz putnika dužni da zaključe ugovor o osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja, dakle da kupe posebnu polisu osiguranja koja će postojati uz polisu osiguranja od autoodgovornosti. Zakon u članovima 14 i 15 jasno utvrđuje koji vlasnici prevoznih sredstava su dužni da poseduju polisu osiguranja putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja i ko se smatra putnikom u javnom prevozu.
Kod ove vrste osiguranja nije bitna krivica za prouzrokovanje nezgode, štetu je dužno da nadoknadi osiguravajuće društvo koje je izdalo polisu za vozilo u kom se putnik nalazio. Zapravo, nije potrebno da dođe do saobraćajne nezgode, već samo do nesrećnog slučaja (npr. vozač autobusa naglo zakoči i putnik udari glavom u sedište ispred sebe i povredi se). U slučaju da je pak došlo do saobraćajne nezgode, putnik će imati pravo da izabere kome će poslati zahtev za naknadu štete, i to da li po osiguranju od posledica nesrećnog slučaja ili po osiguranju od autoodgovornosti, to jest od osiguravajućeg društva koje je izdalo polisu vozilu koje je prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu. Preporuka je da se u ovakvim slučajevima izabere osiguranje od autoodgovornosti, imajući u vidu da iznosi koji se isplaćuju po ovom osnovu daleko premašuju iznose iz osiguranja od posledica nesrećnog slučaja.
Pored navedenog, slično rešenje postoji i kod obaveznog osiguranja u saobraćaju u određenim situacijama. Naime, kada se dogodi saobraćajna nezgoda s nematerijalnom štetom koju pretrpe putnici (ne i vozač) u vozilu koje ne potpada pod kategoriju vozila koje vrši javni prevoz, svi zahtevi putnika za nematerijalnu štetu mogu biti upućeni osiguravajućem društvu koje je izdalo polisu od autoodgovornosti za to vozilo, bez obzira na krivicu za prouzrokovanje nezgode.
Ovo je posebno značajno za učesnike saobraćajnih nezgoda s većim brojem vozila, kod kojih je, po pravilu, postupak dokazivanja krivice složen i dugotrajan, te se putnicima daje mogućnost da se obrate osiguravaču vozila u kom su se nalazili u trenutku nezgode, što umnogome olakšava i skraćuje postupak naknade štete. Po utvrđivanju krivice za izazivanje nezgode, osiguravajuće društvo će imati pravo regresa prema drugom osiguravajućem društvu ukoliko se utvrdi da je drugo vozilo izazvalo nezgodu.
U situacijama kada je došlo do nematerijalne štete, a u nezgodi je učestvovalo samo jedno vozilo (npr. vozač izgubi kontrolu nad vozilom, sleti sa kolovoza, a povrede pretrpe svi u vozilu), putnici mogu podneti odštetni zahtev jedino osiguravaču tog vozila.