Građani koji nisu uključeni u kampanju uglavnom nemaju neposredna saznanja o tome kako je ona finansirana i na šta su sredstva utrošena, sve dok ne budu objavljeni finansijski izveštaji političkih subjekata (mesec dana posle proglašenja konačnih rezultata izbora).
Ipak, na osnovu neposrednog uvida u aktivnosti političkih subjekata ili posredno, možete da uočite mnoge slučajeve kršenja zakona, bilo da kampanja još traje ili da su izbori već okončani. Na primer, možda ćete na objavljenoj listi partijskih donatora videti ime osobe za koju znate da nema nikakvih stalnih primanja. Možda ste videli da je binu za stranački miting postavljala firma čiji se naziv ne navodi među pružaocima usluga u finansijskom izveštaju. Možda ste primetili da je na manifestaciji koju organizuje neko udruženje ili verska zajednica bila vršena stranačka promocija. Ili da je privatna firma koja ne uplaćuje radnicima doprinose besplatno stavila svoje resurse stranci na raspolaganje. Još pre se može dogoditi da Vam je na Fejsbuku ili prilikom pretrage interneta „iskočila“ reklama za nečiju kampanju ili da ste dobili direktan telefonski poziv tokom kampanje, a da potom takav vid reklamiranja ne možete da prepoznate u finansijskom izveštaju.
Ako ste vlasnik ili zaposleni u firmi koja pruža usluge političkim subjektima tokom kampanje, moguće je da imate i neka dodatna saznanja – da je u nekom slučaju usluga pružena besplatno ili uz netržišne popuste, da je neki trošak plaćen u gotovini umesto preko računa, da je trošak stvarno platilo treće lice, a ne stranka, da je pružalac usluge bio ucenjen i slično.