Davanje i primanje mita u vezi s glasanjem je krivično delo. Ne samo da je kažnjivo ako Vam neko ponudi mito da glasate za određenu stranku ili kandidata, već i ako Vam nude poklon ili neku drugu korist da iskoristite vaše biračko pravo ili, suprotno, da bojkotujete izbore.
Nemojte ni Vi, čak i šale radi, nuditi svoj glas na prodaju – i za to je propisana novčana kazna ili zatvor do tri godine.
Svaki takav slučaj možete da prijavite, i to jednom od četiri odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije ili nekoj od organizacija koje posmatraju izbore. Treba prijaviti i situacije kada možda nemate neposredan dokaz o davanju ili primanju mita, ali imate neki posredni – na primer, ako opazite da mnogi građani nakon izlaska s birališta redom odlaze na isto mesto (gde se sumnja da dobijaju obećani mito) ili ako Vam je neko zatražio da mu budete „siguran glas“ da bi, na primer, dobio posao u javnoj službi.
Iako je sudbina ovih krivičnih prijava neizvesna, jer primanje mita nije uvek lako dokazati, ipak je važno da takvih prijava bude što više. Ništa nam ne vredi to što „svi znaju“ da se glasovi kupuju, ako makar ne pokušamo da stvari izvedemo na čistac.
Od kupovine glasova treba razlikovati neke aktivnosti koje su uobičajene u izbornim kampanjama. Tradicionalno, stranke dele u kampanji građanima razne predmete sa svojim oznakama, a ti predmeti imaju i neku upotrebnu vrednost (npr. olovke, upaljači, majice). Neki pokloni se ipak ne mogu smatrati primerenim – na primer, paketi humanitarne pomoći, lekarski pregledi, pružanje besplatnih usluga u domaćinstvima. Što je veća vrednost takvih darova, to je veća sumnja da je reč o kupovini naklonosti birača, a ne o promociji programa i kandidata. Nevolja je što nigde nije propisana „dozvoljena vrednost“ promotivnih materijala. Sumnja u kršenje pravila može se prijaviti tužilaštvu, ali i Agenciji za sprečavanje korupcije, koja se više puta oglašavala protiv prakse stranačkog „humanitarnog rada“, u kampanji ili van nje.
U praksi se pokazalo da davanje predizbornih obećanja biračima o tome da će nešto biti finansirano javnim sredstvima, kao i trošenje budžetskog novca zarad zadovoljavanja nekih potreba građana pred izbore, javno tužilaštvo ne smatra krivičnim delom davanja mita u vezi s glasanjem. Ipak, i neki od ovih troškova mogu biti sporni (videti deo o zloupotrebi javnih resursa).