KAKVO FINANSIRANJE KAMPANJE JE NEZAKONITO?

U Srbiji politički subjekti (političke stranke, koalicije stranaka ili grupe građana) dobijaju novac iz budžeta, od kojeg mogu da plate deo ili sve troškove kampanje. Pored toga, mogu da finansiraju kampanju novcem koji je stranka prikupila pre izbora, kao i od priloga. O svim prihodima i troškovima moraju da vode evidencije i da podnose izveštaje Agenciji za sprečavanje korupcije, a Agencija treba da objavi i kontroliše te izveštaje, te da podnosi prijave protiv onih koji su kršili pravila. Svaki učesnik u kampanji mora u roku od osam dana da objavi podatak da je dobio novčani prilog ili besplatnu uslugu ako je vrednost veća od prosečne plate.

 

Ako se izuzmu budžetske dotacije za kampanju i usluge koje se svima daju pod jednakim uslovima (npr. prostorije mesnih zajednica, termini za predstavljanje na RTS i RTV), kampanja ne sme da se finansira iz javnih resursa.

 

Kampanju ne smeju da finansiraju ni strane države, strane firme i druga strana pravna lica ili strani državljani, ni novcem, ni besplatnim uslugama. Ako ste čuli za neki takav slučaj, pre nego što ga prijavite, treba da znate da su od ove zabrane izuzete osobe koje imaju i srpsko državljanstvo (pored stranog), kao i firme koje možda imaju stranog vlasnika, ali su registrovane u Srbiji kao domaća pravna lica, što možete proveriti na sajtu Agencije za privredne registre.

 

Kampanje ne smeju da finansiraju ni brojne privatne domaće firme. Među njima su pružaoci komunalnih usluga (npr. gradskog prevoza) dok im traje takav ugovor i dve godine nakon prestanka, organizatori igara na sreću, firme koje uvoze, izvoze ili proizvode akciznu robu (npr. duvan, alkohol, gorivo), kao i one koje imaju dospela, a neizmirena dugovanja za poreze i doprinose.

 

Za razliku od nekih drugih zemalja, u Srbiji izbornu kampanju ne smeju da finansiraju ni sindikati, udruženja i nedobitne organizacije, crkve i verske zajednice.

 

Uz sve to postoje ograničenja i po vrednosti davanja. Jedan građanin može da pomogne kampanju tako što će uplatiti ili darivati nešto u vrednosti do 10 prosečnih zarada u Republici Srbiji, a pravno lice tri puta više.

 

Da se ove zabrane ne bi kršile, propisana su još neka pravila. Uplata ne sme da bude u gotovom novcu niti anonimna – dozvoljen je samo prilog koji davalac uplati sa sopstvenog tekućeg računa. Još važnije, zabranjeno je finansiranje kampanje preko trećeg lica i prikrivanje identiteta davaoca priloga.

 

Pravila postoje i kada je reč o trošenju novca. Stranka mora da plaća sve troškove sa svog posebnog računa za finansiranje kampanje, a ne u gotovini, sa stalnog stranačkog računa ili s računa koji je otvoren za neku drugu izbornu kampanju (npr. trošak kampanje za gradske izbore ne može da se plaća s računa za republičke). Pogotovo je zabranjeno da se kampanja finansira tako što neka firma ili pojedinac direktno plate rashod pružaocu usluga (npr. štampariji, auto-prevozniku, osnivaču medija) umesto da daju prilog političkom subjektu.

 

Bitno je znati da finansiranje kampanje nije samo davanje novca – isti tretman u zakonu3 imaju davanje poklona i pružanje usluga, bilo da je besplatno ili da se vrši pod uslovima koji odstupaju od tržišnih.

 

Pored skrivanja troškova, finansiranje kampanje može da bude nezakonito i na potpuno suprotan način. Kada neka stranka, koalicija ili grupa građana vodi kampanju manjeg obima, može se dogoditi da dobijene budžetske dotacije premaše njene stvarne potrebe. Da ne bi vraćali novac u budžet, takvi politički subjekti prijavljuju troškove kojih uopšte nije bilo ili preuveličavaju troškove (u dogovoru s firmom koja im ispostavlja račun), a ponekada kao trošak prijavljuju stvari koje nemaju veze s izbornom kampanjom (npr. usluge kozmetičara ili spa centra).

 

Zakon zabranjuje iznuđivanje donacija za vođenje kampanje, kao i bilo kakvu odmazdu prema firmama i pojedincima koji su dobrovoljno dali prilog. Zakonska pravila nisu dovoljno jasna u nekim situacijama kada je zaštita takođe potrebna, na primer, kada odmazdu trpi firma koja je pod komercijalnim uslovima pružala uslugu nekoj stranci u kampanji, ili pak suprotno, kada neka firma odbije da pruži uslugu jednom političkom subjektu, pravdajući se „poslovnom politikom“, pa je najbolje da nam se direktno obratite da razmotrimo kakve su mogućnosti u svakom konkretnom slučaju.

Prijavite se

Pretraga

Vaše mišljenje nam je važno i zato vas molimo da izdvojite 2 minuta vremena i popunite anketu na linku ispod
OPŠTE POZNAVANJE FUNKCIONISANJA PRAVOSUDNOG SISTEMA
anketa

Alati Pristupačnosti