Održana Tematska otvorena vrata „Kako obezbediti efikasnost i pravičnost u izvršnom postupku?“ u Osnovnom sudu u Vranju
Druga po redu Tematska otvorena vrata u Vranju održana su 22. januara 2020. godine na temu „Kako obezbediti efikasnost i pravičnost u izvršnom postupku?“ i na njima su učešće uzeli Goran Mitrović u ime Narodnog parlamenta iz Leskovca, Stojadin Stanković, predsednik Osnovnog suda u Vranju, Bojan Trajković, sudija Osnovnog suda u Vranju, Nataša Mihajlović, javni izvršitelj za područje Višeg suda u Vranju i Privrednog suda u Leskovcu, Sonja Prostran, viša pravna savetnica iz USAID Projekta vladavine prava i Dragan Đorđević iz Mreže odbora za ljudska pravau Srbiji CHRIS.
Nakon pozdravnog izlaganja Predsednika Osnovnog suda u Vranju, Stojadina Stankovića, posebno je istakao da je Osnovni sud u Vranju 2014. godine imao više od 50.000 nerešenih predmeta u izvršnoj materiji da bi danas broj tih predmeta bio sveden na 7.500, što je izuzetan rezultat, i da je ovakav uspeh ostvaren, između ostalog, i "zahvaljujući podršci koju je pravosuđu pružio USAID". Zahvaljujući podršci koju su imali od Vrhovnog kasacionog suda kroz različite projekte, ali i dobroj organizaciji unutar suda, zaključno sa 31. decembrom 2019. broj izvršnih postupaka je sveden na 7.500 predmeta, i da će nakon izmena zakona, većina ovih predmeta preći u nadležnost javnih izvršitelja.
Bojan Trajković, sudija Osnovnog suda u Vranju se u svom uvodnom izlaganju osvrnuo na ulogu suda, kada je reč o izvršnim postupcima, naglasivši da je uloga suda bila i ostala nepromenjena; sud je tu da pruži pravnu pomoć poveriocu da naplati svoje potraživanje, s tim što sud ne može da garantuje bilo kom poveriocu da će on u tome i uspeti. Važno je znati da u ovom momentu u Srbiji praktično imamo dva i po zakona o izvršenju i obezbeđenju. Najviše problema i najviše nerazumevanja odnosi se na naplatu komunalnih potraživanja, a građani su često gnevni, bilo na sudove ili izvršitelje, u vezi sa naplatom nekih potraživanja koja nastaju kod potrošnje struje, vode, grejanja i slično, a koji nastaju kada javna preduzeća iniciraju njihovu naplatu.
Javna izvršiteljka Nataša Mihajlović je istakla da poslednje izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje su stupile na snagu od 1. januara ove godine, pogoduju izvršnim dužnicima jer se posebno vodilo računa o sredstvima kod naplate potraživanja. Promenjene su odredbe koje se odnose na jedno od najbitnijih sredstava izvršenja, a to je zaplena penzije i zaplena novčanog potraživanja na plati, odnosno zaradi. Jedan od najvećih problema sa kojima se izvršitelji susreću u praksi, naglasila je Mihajlović, je taj što mnogi dužnici u postupcima "imaju fiktivne, lažne, odnosno namerno promenjene adrese prebivališta". Građani moraju da budu obavešteni o tome kako funkcioniše postupak. Postoji dosta prilika da izvršni dužnik neće da primi izvršenje, i time gubi pravni lek. Izvršni dužnik ima pravo da traži odlaganje izvršnog postupka. Izvršni dužnik ima pravo da traži ročište u kojem može da zaključi sporazum sa poveriocem oko kamata i ostalih stvari, a kao veoma bitnu stvar potencirala da svi izvršni dužnici treba da prime rešenje o izvršenju jer prijemom rešenja o izvršenju ili bilo kog drugog pismena od javnog izvršitelja ili suda izvršni dužnici stiču pravo na pravni lek. Takođe, ovim zakonom je jasno definisano, da javni izvršitelj, njegovi pomoćnici, zaposleni u određenim organima, rodbina, ne mogu učestvovati u kupovini zaplenjene robe na licitaciji. Jedna od mera koja će smanjiti mogućnost manipulacije kroz elektronske prodaje je činjenica da će kontrolu nad ovim postupkom isključivo voditi Ministarstvo pravde.
Sonja Prostran je sugerisala da kada se govori o izvršnom postupku zapravo govori o dve stvari - o informacijama o izvršnom postupku uopšte i o konkretnim izvršnim postupcima, odnosno kako građani mogu da dođu do informacije o nekom konkretnom postupku. U izvršnom postupku, dostava je prepoznata kao problem, kao i dužina trajanja postupka, ali nigde nema takvih posledica kao kod neuredne dostave. Izvršni postupci traju duže nego bilo koji drugi postupak na sudovima. Projekat vladavine prava je pomogao Ministarstvu pravde da razvije elektronsku oglasnu tablu suda. To je jedinstven portal za sve sudove gde će svaki građanin, unošenjem minimalnih podataka, moći da proveri da li se protiv njega vodi neki izvršni postupak ili ne, odnosno da li je on učesnik u nekom izvršnom postupku.
Dragan Đorđević, iz Mreže odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS, je istakao da organizacije civilnog društva u ostvarivanju efikasnosti i pravičnosti u postupku pred sudom imaju svoje mesto i značaj, a mogu imati nekoliko različitih uloga delovanja - kroz učešće na javnim raspravama, davanje komentara na nacrte propisa, učešće u radnim grupama, praćenje primene propisa, monitoring suđenja. Organizacije civilnog društva takođe organizuju obuke, treninge, izrađuju publikacije i vodiče i ukazao je građanima na značaj sajta Otvorena vrata pravosuđa gde se mogu pronaći mnogi korisni materijali, a jedna od ključnih stvari kada je ovaj zakon u pitanju je vodić Moja prava u izvršnom postupku koji smo pripremili u sklopu ovog projekta, jer sadrži primere i situacije u kojima građani mogu da se nađu kada je izvršni postupak u pitanju.
Agenda_Tematska otvorena vrata_Vranje (22.01.2020)
Održana Tematska otvorena vrata sa temom “Zašto suđenja dugo traju” u Vranju
Prva Tematska otvorena vrata u Vranju održana su u četvrtak 3. oktobra u prostorijam a osnovnog suda u Vranju. Prva tema skupa bila je trajanje sudskih postupaka i zašto suđenja toliko dugo traju?
Građani su imali priliku da kroz ovakav događaj neposredno razgovaraju sa predstavnicima suda u Vranju, kao i da čuju koji su to sve problemi koji sprečavanju efikasnije rešavanje postupaka pred sudom.
Nenad Stefanović - zamenik predsednika Osnovnog suda u Vranju govorio je o iskustvima Osnovnog suda u Vranju u rešavanju predmeta, kao i postugnutim rezultatima. Tendencija je da se broj predmeta u Osnovnom sudu u Vranju smanji, a čemu doprinosi sačinjavanje redovnih izveštaja i poštovanje Programa rešavanja starih predmeta koji je dostavljen od strane Vrhovnog kasacionog suda. Pored toga, ukazao je na faktore koji dovode do dugog trajanja postupka, a poseban akcenat je stavio na veštačenja koja zahtevaju dosta vremena, drugostepene postupke u kojima se ukidaju presude i vraćaju na ponovno suđenje. Posebno je ukazao na to da faktori koji dovode do dugog trajanja sudskih postupaka nisu identični, već se razlikuju od slučaja do slučaja, a što zavisi od vrste postupka, ponašanja stranaka i sl.
Aleksandra Tošić Arsić – sutkinja i portparol Osnovnog suda u Vranju govorila je o faktorima koji dovode do dugog trajanja krivičnih postupaka sa posebnim akcentom na to da krivični postupci pred sudom ne traju dugo, ali da mora da se ima u vidu činjenica da krivični postupak ne počinje pred sudom već tužilaštvo sprovodi istragu i preduzima druge radnje pre samog optuženja, a sud nema mehanizme za ubrzanje tog dela postupka. Istakla je da krivični postupci dugo traju iz subjektivnih i objektivnih razloga kao što su ponašanje učesnika u postupku, broj okrivljenih i slično. Posebno je istakla da se u javnosti sva krivica za dugo trajanje postupka prebacuje na sudiju, često se sumnja u nepristranost sudije, a zapravo realni razlozi su primena zakona i zloupotreba od strane drugih učesnika u postupku.
Nataša Stanojković sutkinja Osnovnog suda u Vranju i predsednica građanskog odeljenja govorila je o razlozima dugog trajanja parničnih postupaka pa je istakla da je jedan od glavnih razloga problem sa dostavljanjem sudskih pismena, a čemu u velikoj meri doprinosi neprijavljivanje promene adrese i pasivizacija adrese. To onemogućava sud da uputi pismeno licu kome je namenjeno. Pored toga, istakla je da je u složenijim predmetima potrebno prikupljanje dodatnih informacija i dokaza što može dovesti do dužeg trajanja postupaka.
Ivana Milovanović – sutkinja Osnovnog suda u Nišu i članica UO Foruma sudija Srbije govorila je o uzrocima dugog trajanja sudskih postupaka i mogućim načinima rešavanja istih. Uzroci trajanja postupaka se mogu sagledati sa četiri aspekata i to rad suda, ponašanje stranaka/učesnika u postupku, rad drugih službi i institucija od kojih zavisi rad suda i opšti stav građana u sudove. U okviru svake kategorije pokušala je da identifikuje uzroke dugog trajanja postupka. Na kraju, kao moguće načine prevazilaženja tih problema navela je unifikaciju propisa o dostavljanju u različitim vrstama sudskih postupaka, povećanje poverenja građana u pravosuđe, specijalizaciju službi dostavljanja, povećanje transparentnosti rada sudova, veću odgovornost sudija kroz uspostavljanje jasnih merila za ocenu rada i sl.
Građani su na kraju kroz diskusiju uglavnom, istakli nezadovoljstvo radom sudova govoreći uglavnom o svojim ličnim predmetima i iskustvima sa sudom. Učesnici su ukazali i na određena ponašanja sudija gde su ih panelisti uputili na mogućnost pisanja pritužbi na rad sudije.
Agenda_Tematska otvorena vrata_Vranje (03.10 2019)
Održana Tematska otvorena vrata na temu “Pravo na besplatnu pravnu pomoć” u Osnovnom sudu u Vranju
Tematska otvorena vrata u Osnovnom sudu u Vranju održana su 12. maja 2022. godine. Tema ovog događaja bila je „Pravo na besplatnu pravnu pomoć“.
Događaj je moderirao Dragiša Ćalić, pravni savetnik Komiteta pravnika za ljudska prava, dok su izlagači bili:
- Nenad Stajić, rukovodilac službe pravne pomoći Gradske uprave Grada Vranja;
- Mladen Vasić, advokat iz Vranja.
Na samom početku moderator je predstavio učesnike, temu i o uvodnoj reči upoznao prisutne građane sa Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći. Zatim je reč dao Nenadu Stajiću, rukovodiocu službe pravne pomoći Gradske uprave Vranje koji je govorio o početku rada službe pravne pomoći pre donošenja Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, organizaciji službe, izgledu zahteva za besplatnu pravnu pomoć koju popunjavaju korisnici. Moerator ga je pitao da pojasni koje kategorije lica imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć i koji su slučajevi zbog kojih se građani najčešće obraćaju za pravnu pomoć. Između ostalog, gospodin Stajić je prisutnima izneo podatak da je od početka primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u decembru 2019, pa sve do 11. maja ove godine Službi pravne pomoći Gradske uprave u Vranju podneto je 138 pisanih zahteva, a bilo je i oko 1.199 usmenih obraćanja, odnosno zahteva za pružanjem pravne pomoći iz raznih oblasti prava, a period pandemije je svakako je uticao na smanjenje broj zahteva i sigurno bi ih bilo više u odnosu na brojku koju sam naveo, rekao je na kraju svog izlaganja rukovodilac ove gradske službe Nenad Stajić.
Po završetku gospodina Stajića, moderator je dao reč Mladenu Vasiću, advokatu iz Vranja koji je govorio o primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i pristupu pravdi određenih kategorija lica pre donošenja Zakona, kao i nakon usvajanja Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Naglasio je da njegovo iskustvo pokazuje da su nevladine organizacije i te kako dale doprinos u pomoći osobama kojima je ova vrsta pomoći bila potrebna, islustrujući to primerom iz Vranja. Takođe, Istakao mišljenje da su advokati odneli tzv. Pirovu pobedu, da je mnogo mali broj slučajeva koji njegove kolege rade po ovom Zakonu nego pre donošenja Zakona, ilustrujući to činjenicom da je taj broj mnogo manji broj u odnosu na broj slučajeva službene odbrane na kojima su angažovani advokati. Prema njegovom mišljenju, zakon nije zaživeo na pravi način iz više razloga, a da je jedan od njih nedovoljna informisanost građana o ovom pravu i da je neophodno više promovisati zakon i ovo pravo, kako u samoj jedinici Gradske uprave, mesnim kancelarijama, tako i u medijima.
U drugom segmentu tribine,moderator je pitao gosp.Nenada Stajića da oceni stanje službe besplatne pravne pomoći i da neke preporuke. Gosp. Nenad Stajić je pohvalio službu rekavši da on nije samo rukovodilac službe već i da odlučuje po zahtevu, da u slučajevima po hitnosti, hitnim merama (nasilje u porodici, isključenja električne energije socijalno ugroženim potrošačima) se zahtevi odmah obrađuju, i da građani kojima treba pomoć vrlo malo čekaju na odgovor. Istakao je da je informisanje važan deo rada službe i da treba još više informisati građane o postojanju službe, radu uslovima ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć te I da su izveštaji koje služba šalje Ministarstvu pravde pokazatelj toga šta valja a šta treba unaprediti I da je neophodna promena izgleda zahteva koji građani popunjavaju, da ga treba uprostiti jer ga većina građana ne razume. U Vranju konkretno najčešće su nam podnosili zahteve za ostvarivanje nekog prava pred sudom, a mi smo u okviru naše nadležnosti po zahtevima podnosili u ime stranaka tužbe za razvod braka, za poveravanje dece, za smetanje poseda najčešće u slučajevima kada dolazi do isključenja električne energije kod osetljive kategorije stanovništva, rekao je Stajić. Postoje slučajevi kada lica ispunjavaju pravo na besplatnu pravnu pomoć, ali je ne mogu dobiti i to je u privrednim sporovima, u postupku registracije pravnih lica, u postupku naknade štete za povredu časti i ugleda, u postupku pred prekršajnim sudom ako za prekršaj nije zaprećena kazna zatvora, u postupku u kome bi vrednost spora bila u očiglednoj i značajnoj nesrazmeri sa troškovima postupka. Takođe, predložio je da se obrazac zahteva za pružanje pravne pomoći pojednostavi, jer je trenutno vrlo komplikovan za popunjavanje.
Na njegovo izlaganje se nadovezao advokat Vasić koji je rekao da zvanično ne postoji u javnosti informacija o tome koliko je slučajeva pozitivno rešeno za građane, i da bi te informacije sigurno povećale interesovanje građana za rad službe.
Svoj komentar je dao i Dragan Đorđević iz Odbora za ljudska prava Niš koji je naveo da je informisanje građana važno i da je reformisanje službe besplatne pravne pomoći kontinuiran proces, postavio je pitanje Stajiću o tome da li je služba inicirala razgovore sa organizacijama civilnog društva i potencijalnu saradnju, jer će se između ostalog na taj način informisanje šire javnosti sigurno poboljšati. Gospodin Stajić odgovorio da je u početku ohrabrivao udruženja da se registruju ali da je svestan da mnoga udruženja nemaju više mogućnosti da po ovom Zakonu pružaju pravnu pomoć, da je uvek za razgovore unapređenje sardanje. Istakao je da je zbog građana važno, a i zbog drugih lokalnih samouprava da službe pravne pomoći u drugim gradovima sarađuju ali da udruživanje u zajedničku službu skoro da ne postoji i naveo primer da susedne opštine Preševo, Trgovište nemaju službe besplatne pravne pomoći.
Agenda_Tematska otvorena vrata_Vranje (12.05 2022)