Najave događaja

Aktuelno u Užicu

Održana Tematska otvorena vrata „Kako obezbediti efikasnost i pravičnost u izvršnom postupku?“ u Osnovnom sudu u Užicu

 

 

Druga Tematska otvorena vrata u Osnovnom sudu u Užicu održana su 24. februara 2020. godine na temu „Kako obezbediti efikasnost i pravičnost u izvršnom postupku?“ i na njima su učešće uzeli predsednica Društva sudija Srbije Snežana Bjelogrlić, sutkinja Osnovnog suda u Užicu Slovenka Popović, javna izvršiteljka za područje Višeg i Privrednog suda u Užicu Marina Peković, Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbija i Sonja Prostran, viši pravna savetnica na USAID Projektu vladavine prava.

 

Skup je otvorila Snežana Bjelogrlić koja je predstavila projekat „Otvorena vrata pravosuđa“ čiji je cilj da se građani upoznaju sa svojim pravima i obavezama i da se unapređuje poverenje građana u pravosuđe. Takođe je napravila uvod u temu izvršnog postupka.

 

Sutkinja Slovenka Popović govorila je o glavnim izazovima i novoj ulozi sudova u izvršnom postupku i detaljno je predstavila izmenjeni Zakon o izvršenju i obezbeđenju koji je stupio na snagu 1. januara 2020. Kako je navela, njime se sudovi rasterećuju u fazi sprovođenja izvršenja, odnosno sprovođenje izvršenja u najvećoj meri se poverava javnim izvršiteljima, a izvršni postupak sadrži dve faze – određivanje izvršenja i sprovođenje. Kao najznačajniju novinu Zakona, ona je navela obavezu sudova da predmete koji su u toku, u kojima izvršenje i obezbeđenje sprovodi sud, a za čije sprovođenje je isključivo nadležan javni izvršitelj, ustupi javnim izvršiteljima. Dodala je da je u toku postupak ustupanja predmeta, a da su u pitanju uglavnom stari predmeti gde je naplata novčanog potraživanja i činjenja koje mogu da preduzmu i druga lica.

 

Javna izvršiteljka Marina Peković je predstavila najznačajnije izmene koje se tiču stranaka u postupku sa stanovišta prakse javnih izvršitelja. Među njima, govorila je o poštovanju načela srazmere, kao osnovnog načela u izvršnom postupku. Ona je posebno navela uvođenje elektronske table koja omogućuje građanima da aktivno učestvuju u postupku, kao i elektronske javne prodaje koja se uvodi od 1. septembra 2020., a koja omogućuje transparentnost javne prodaje nepokretnosti. Peković je istakla uvođenje novog instituta – dobrovoljnog namirenja potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka, kao i sprečavanje multipliciranja troškova i kontrole rada javnih izvršitelja.

 

Zlata Đorđević, iz Transparentnosti Srbija, govorila je o različitim načinima na koje civilno društvo pomaže građanima u pristupu pravdi, sa osnovnim ciljem da pomogne da se bolje razume pravosuđe i da se stvara poverenje, bez kojeg nema efikasne zaštite ljudskih prava. Đorđević je pozvala građane da koriste ovakve skupove kako bi se bolje upoznali sa svojim pravima i obavezama i da koriste „proizvode“ projekta „Otvorena vrata pravosuđa“ kojima se na najjednostavniji način građanima govori upravo o njihovim pravima. Kada je reč o temi skupa, ona je ukazala na vodič „Moja prava u izvršnom postupku“, koji je namenjen građanima, bilo da je protiv njih pokrenut postupak izvršenja, ili su prinuđeni da ga sami pokrenu, kao i svima koji žele da se upoznaju sa postupkom izvršenja.

 

Sonja Prostran, viši pravna savetnica na USAID Projektu vladavine prava, istakla je važnost projekta jer omogućava građanima da na neposredan način razgovaraju sa predstavnicima pravosuđa i da saznaju više o temama koje ih zanimaju. Prostran je istakla ulogu USAID-a u oblasti izvršenja i obezbeđenja i posebno uvođenju elektronskog prava kako bi se svi dokumenti potrebni za postupak izvršenja mogli dobiti na internetu.

 

Agenda_Tematska otvorena vrata_Užice (24.02.2020.) 



Održana poslednja Tematska otvorena vrata sa temom “Zašto suđenja dugo traju” u Užicu

 


Tematska otvorena vrata “Zašto suđenja dugo traju” održana su 18. decembar 2019.u Osnovnom sudu u Užicu. Ovo je poslednji skup sa temom suđenja u razumnom roku, koji se organizuje u okviru projekta “Otvorena vrata pravosuđa” sa ciljem da se građanima približi rad suda i tužilaštva.

Govornici na skupu su bili Janković Branka v.f. Predsednika Osnovnog suda u Užicu, Vera Petaković sudija Osnovnog suda u Užicu i Saša Đorđević  istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Svako od  govornika je iz svoje perspektive pokušao da približi građanima rad pravosudnih organa i da objasni šta je to što otežava suđenja, zašto toliko dugo traju, koju su to objektivni i subjektivni razlozi sa kojima se susreću u svakodnevnom radu.

Skup je počeo izlaganjem Branke Janković, sutkinje koja obavlja dužnost v. f. predsednika Osnovnog suda u Užicu koja je na početku podvukla da se Osnovni sud u Užicu, kao i ostali sudovi u Srbiji, suočavaju sa problemom efikasnosti, naročito posle reforme pravosuđa iz 2010. godine, ali i one iz 2013. kada je pokušano rešavanje pojedinih problema. Osnovni sud u Užicu se nakon osnivanja 2010. suočio sa problemom velikog broja zaostalih predmeta zbog čega je te iste godine donet plan rešavanja starih problema. Ispostavilo se da je dostava sudskih dokumenata jedan od najvećih problema u tom periodu. Osam godina nakon uvođenja novih mera, povećana je uspešnost dostave na 85 odsto u Užicu. Prosečno trajanje predmeta u Osnovnom sudu u Užicu u 2018. godini je 229 dana što je znatno ispod proseka u Srbiji koji iznosi 350 dana. Štaviše, do 1. decembra 2019. godine, prosečno trajanje predmeta je 133 dana.

Sutkinja Osnovnog suda u Užicu Vera Gojković se na početku svog izlaganja osvrnula na pojam razumnog roka. Sutkinja Gojković je naglasila da u Užicu uglavnom nema starih predmeta ili se sporadično javljaju, najčešće zbog postupka u prekidu. Glavni razlozi za nepostojanje starih predmeta u krivičnoj materiji je mogućnost oportuniteta i činjenice da sudije koje postupaju u krivičnim predmetima nisu menjali materiju po postupaju i uvek su sudili samo u sedištu suda. Javni beležnik je smanjio broj predmeta u vanparničnoj materiji, ali se i dalje javljaju stari predmeti zbog postupka iz prekida. Dužini trajanja sudskih postupaka doprinosi neujednačena sudska praksa sudova više instance, pa se dešava da različita veća u istom sudu, na osnovu istog činjeničnog i pravnog stanja donose različite odluke.

Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku govorio je tome kako civilno društvo pomaže građanima u pristupu pravde i naveo je tri funkcije organizacija civilnog društva: 1) istraživanje problema pokušavajući da ga analizira iz različitih uglova i perspektive, 2) pružanje pravnih saveta i pomoći građanima u konkretnim situacijama, 3) stavljanje nekih tema na dnevni red medija.

Agenda

 

Prijavite se

Pretraga