Održana Tematska otvorena vrata „Kako obezbediti efikasnost i pravičnost u izvršnom postupku?“ u Osnovnom sudu u Novom Sadu
Druga po redu Tematska otvorena vrata u Osnovnom sudu u Novom Sadu održana su 11. februara 2020. godine na temu „Kako obezbediti efikasnost i pravičnost u izvršnom postupku?“ gde su učesnici bili Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka Partnera za demokratske promene Srbije, Tatjani Pakledinac, zamenici predsednice Osnovnog suda u Novom Sadu, Biljana Peševska, javni izvršitelj za područje Višeg suda u Novom Sadu i Privrednog suda u Novom Sadu, Natalija Šolić, advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava i Sonja Prostran, viša pravna savetnica USAID Projekta vladavine prava.
Forum za diskusiju sa građanima, otvorila je pozdravnim rečima Ana Toskić Cvetinović, upoznavši građane sa temom. Ona je navela da je 1.1.2020.počela primena Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je izmenjen i dopunjen, pa se osvrnula na glavne teme koje bi se odnosile na gorenavedeni zakon: Da li se menja uloga sud, Nove nadležnosti javnih izvršitelja, Kako civilni sektor može pomoći građanima u ostvarenju njihovih prava, Zašto je transparentnost važna i dr.
Tatjana Pakledinac, zamenici predsednice Osnovnog suda u Novom Sadu, je navela da su postupci izvršenja koji su spadali u nadležnost suda, sada u nadležnosti javnih izvršitelja, naglasivši da je ostao mali broj postupaka gde sud uopšte odlučuje o izvršenju. Povodom kontrole izvršnog postupka poverilac i dužnik mogu podneti prigovor koji se podnosi veću Osnovnog suda i žalbu o kojoj odlučuje Viši sud. Izmenjena su prema njenim rečima i ograničenja u pravima i obavezama izvršnog dužnika. Pri izboru sredstava namirenja, javni izvršitelj mora paziti i na prava dužnika. Samo u dva slučaja on bi mogao sprovesti naplatu i kada visina potraživanja i imovina nisu u srazmeri, i to onda kada je izvršni dužnik sa tim saglasan i kada je to jedini predmet na kome se može sprovesti izvršenje. Izmenjene su i odredbe vezane za naplatu komunalnih usluga gde potraživanje mora biti najmanje 5000 evra da bi se naplata mogla sprovesti na nepokretnosti.
Biljana Peševska, javna izvršiteljka, povodom novina u zakonu navodi dobrovoljno namirenje gde će izvršitelj biti posrednik, kako do postupka izvršenja ne bi došlo. Prema njenim rečima uvedena je i elektronska javna prodaja, koju će svi javni izvršitelji morati da implementiraju u svoj program. Takođe, naglasila je da će svaki sud kao javni registar morati da ima elektronsku tablu, gde bi građani mogli da provere da li su u postupku, a da o tome nisu imali saznanja. Kada su u pitanju izmene, ističe da su deca i porodilje posebno zastićena od izvršenja, kao i da zakon sada navodi kao učesnike postupka i treća lica, koja tvrde da na predmetu izvršenja nije moguće sprovesti izvršenje.
Natalija Šolić, advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava, navela je kao jedno od pitanja koje bi trebalo razmotriti pronalaženje balansa između efikasnosti i pravičnosti postupka, kao i to da smo putem medija došli do saznanja o kršenju ljudskih prava, jer nekada građani nisu upućeni u prava koja im pripadaju. Komitet pravnika za ljudska prava je napravio vodič, koji će građanima pomoći da saznaju na šta imaju prava u ovoj vrsti postupka. Naglasila je i da su medijski slučajevi doprineli današnjim izmenama i dopunama zakona.
Sonja Prostran je naglasila da se USAID interesovao za ovaj zakon iz aspekta investicija, ali se ta ideja okrenula pre tri godine, kada je počeo da ga posmatra sa aspekta ljudskih prava i građana. Naglasila je da transparentnost mora biti važna osnova ovog zakona. Iako su prema njenim rečima civilna društva ograničena u pružanju besplatne pravne pomoći, od ovog pravila izuzeta je Organizacija za zaštitu potrošača, pa bi se građani njima mogli obratiti za pomoć.
Agenda_Tematska otvorena vrata_Novi Sad (11.02.2020.)
Održana Tematska otvorena vrata „Zašto suđenja dugo traju“ u Osnovnom sudu u Novom Sadu
Tematska otvorena vrata „Zašto suđenja dugo traju“ održana su 2. jula 2019. godine u Osnovnom sudu u Novom Sadu. Cilj tematskih otvornih vrata je neposredan razgovor građana i predstavnika suda, a naročito razmena informacija i stavova o funkcionisanju pravosuđa.
Tatjana Pakledinac, prva zamenica predsednice Osnovnog suda u Novom Sadu je istakla da je veoma zadovoljna što je Osnovni sud u Novom Sadu, kao drugi sud po veličini u Srbiji, uključen u projekat Otvorena vrata pravosuđa. Otvorena komunikacija vodi ojačavanju sudske vlasti.
Biljana Lepotić, sudija Osnovnog suda u Novom Sadu je podsetila da pri određivanju razumnog roka za trajanje suđenja, moramo imati u vidu okolnosti svakog konkretnog slučaja. Razumno dugo trajanje suđenja će biti različito za jednostavne i složenije predmete; razlikovaće se u zavisnosti od toga da li je sporno neko činjenično ili pravno pitanje. Ono što suđenje može neopravdano produžiti jeste opstrukcija postupka ili njegovo odugovlačenje. Opstrukcija se najčešće vrši nepoštovanjem procesne discipline – od strane suda, stranaka, veštaka, svedoka ili nekih drugih učesnika u postupku.
Milan Knežević, sudija Osnovnog suda u Novom Sadu je naveo da je jedan od osnovnih uzroka dugog trajanja suđenja u Srbiji preoptrećenost sudija brojem predmeta. Pri prvom izboru svakom sudiji bude uručen dovoljan broj predmeta za neprekidan rad u narednih godinu do dve. Ukazao je da u ovom periodu sudija postupa i u novim predmetima koji neprestano stižu u sud.
Državni organi preduzimaju različite mere kako bi otklonile mogućnost povrede prava na suđenje u razumnom roku. Osim izmena i usvajanja novih zakonskih rešenja, Vrhovni kasacioni sud je usvojio Jedinstveni program rešavanja starih predmeta. Na osnovu ovog programa, svaki sud ima obavezu usvajanja sopstvenog programa rešavanja starih predmeta.
Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja je istakla da civilno društvo na različite načine pokušava da pomogne građanima da razumeju pravosuđe, da ga upoznaju i da mu više veruju. Ovo je važno jer bez pravosuđa nema zaštite ljudskih prava. Ukoliko građani i pravosuđe nisu u odnosu poverenja i komunikacije, zapravo se omogućava masovno kršenje ljudskih prava. Nijedna druga institucija nema institucionalnu moć ni interes da ova prava zaštiti.
Građane je zanimalo zašto neka suđenja prekratko traju, zašto krivični predmeti često zastarevaju, da li sudije drugačije sude „običnim“ građanima i predstavnicima državnih organa. Pitanja su bila usmerena i na to da li sudije i na koji način snose odgovornost za svoje greške, koje propise je potrebno promeniti kako bi se rad pravosuđa poboljšao, a interesovalo ih je i zašto pravosudne institucije retko reaguju na napade na sudije koje dolaze od izvršne vlasti.
Projekat „Otvorena vrata pravosuđa“ za cilj ima jačanje poverenja građana u rad pravosudnih institucija kroz poboljšanje komunikacije između građana i pravosuđa. Projekat realizuje koalicija koju čine 12 organizacija koje se bave ljudskim pravima i razvojem demokratije, kao i strukovna udruženja pravosuđa.
