Održana Tematska otvorena vrata „Kako obezbediti efikasnost i pravičnost u izvršnom postupku?“ u Osnovnom sudu u Nišu
Druga po redu Tematska otvorena vrata u Nišu održana su 4. maja 2020. godine na temu „Kako obezbediti efikasnost i pravičnost u izvršnom postupku?“ u Osnovnom sudu u Nišu i na njima su učešće uzeli Dragan Đorđević iz Mreže odbora za ljudska prava, Vera Petrović, sutkinja i predsednica izvršnog odeljenja Osnovnog suda u Nišu, Strahinja Milinović, javni izvršitelj za područje Višeg i Privrednog suda u Nišu, Goran Mitrović iz Udruženje „Narodni parlament“ i Sonja Prostran, viša pravna savetnica iz USAID Projekta vladavine prava.
Dragan Đorđević je moderirao skupom, upoznao učesnike sa projektom i istakao uz čiju podršku se skup organizuje. Takođe, govorio je o formatu skupova i važnosti istih za uspostavljanje bolje komunikacije između građana, sudova i drugih relevantnih aktera (kao npr. izvršiocima, odnosno ubuduće i tužiocima).
Sutkinja Vera Petrović se osvrnula na istorijat smanjivanja nadležnosti osnovnih sudija preko više izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Smatra da je isto korisno za sud jer rasterećuje sudove. Takođe smatra da će izvršitelji poslove oko izvršenja obavljati efikasnije od sudova. Smatra da je posebno u delu prigovora na rešenja o izvršenju bilo dosta neblagovremenog postupanja od strane sudova u Republici Srbiji.
Javni izvršitelj Strahinja Milinović je fokusirao svoje izlaganje na po njemu aktuelne problematične odredbe propisa koje čine postupak izvršenja manje efikasnim i skupljim za izvršne dužnike. Tako je skrenuo pažnju na njegovo iskustvo da ustanovljen procenat izvršenja na minimalnim zaradama/penzijama od 1/10 jeste zapravo nepovoljniji dugoročno za izvršnog dužnika. Ovo pre svega jer izvršni poverioci ne mogu na ovaj način da se naplate od primanja dužnika, pa onda pokreću postupak izvršenja nad pokretnim i nepokretnim stvarima. Izvršitelj je govorio i nemogućnosti da se izvršenje obavi nad određenim budžetskim korisnicima jer se isti proglašavaju kao korisnici javnih sredstava, te u tom smislu smatra da zakon i dalje nije isti za sve, odnosno da postoje privilegovani.
Goran Mitrović je prisutne upoznao sa načinom na koji civilno društvo pomaže građane i istakao je da je i sam skup i sam projekat u okviru koga se realizuje skup jedan od načina na koji OCD pomažu građane, te pozvao prisutne da redovno posećuju internet prezentaciju projekta i čitaju tekstove i upoznaju se sa drugim korisnim sadržajima, te uključe u diskusiju i daju komentare ili govore o svom ličnom iskustvu sa pravosuđem.
Sonja Prostran je govorila o ulozi USAID RoL projekta u poboljšanju dostupnosti informacija o izvršnom postupku. Prezentovala je učesnicima mogućnost informisanja putem elektronske table i pokazala reklamni video koji promoviše ovu tematiku. Takođe, govorila je o nekim često postavljanim pitanja sa prethodnih Tematskih otvorenih vrata u drugim mestima, a tiču se interesovanja i uloge USAID za problematiku izvršnih postupaka.
Agenda_Tematska otvorena vrata_Niš (04.03.2020.)
Održana Tematska otvorena vrata „Zašto suđenja dugo traju“ u Osnovnom sudu u Nišu
Blizu 70 građana Niša imalo je u utorak 16. jula po mnogo čemu jedinstvenu priliku, da razgovaraju sa nosiocima pravosudnih funkcija o problemima u radu pravosuđa i problemima građana sa pristupom pravdi, tokom skupa organizovanom u zgradi Osnovnog suda u Nišu.
U saradnji sa Vrhovnim kasacionim sudom i Osnovnim sudom u Nišu, redovno će se održavati Tematska otvorena vrata. Ona predstavljaju otvoreni forum za diskusiju sa građanima o načinu rada njihovog suda. Na taj način građani imaju priliku da upoznaju sud iz drugačije perspektive i kroz dijalog sa predstavnicima pravosuđa reše brojne dileme koje imaju kao realni ili potencijalni učesnici u sudskom postupku.
Dragan Đorđević iz CHRIS mreže odbora za ljudska prava u Srbiji, Goran Spasić, predsednik Osnovnog suda u Nišu, Miško Radivojević, sudija Osnovnog suda u Nišu i Goran Mitrović iz Udruženja „Narodni parlament“ tokom dvočasovnog trajanja Otvorenih vrata diskutovali su sa građanima na temu „Zašto suđenja dugo traju?“, ali i o brojnim drugim temama u vezi sa radom pravosuđa, te aktuelnom i perspektivnom ulogom organizacija civilnog društva u pružanju pomoći građanima radi lakšeg ostvarivanja različitih ljudskih prava i odnosu građana sa pravosuđem.
Jedan od zaključaka sa skupa koji je na neki način i dominirao diskusijom jeste potreba za sistemsko angažovanje organizacija civilnog društva preko inicijativa javnog zagovaranja koje će „pomoći“ donosiocima odluka u domenu pravosuđu da bolje sagledaju probleme sa kojima se sudovi suočavaju. Postoji puno prostora za rad na unapređenju efikasnosti i pristupa pravdi, upravo o onome o čemu je bilo dosta diskusije tokom prvih u nizu od Tematskih otvorenih vrata organizovanih u Nišu.
Agenda_Tematska otvorena vrata_Niš (16.07.2019)
Održana Tematska otvorena vrata „Pravo na besplatnu pravnu pomoć“ u Osnovnom sudu u Nišu
Jubilarna stota tematska otvorena vrata u Osnovnom sudu u Nišu održana su 26. maja 2022. godine. Tema ovog događaja bila je „Pravo na besplatnu pravnu pomoć“.
Događaj je moderirala Maja Kamenov, pravna savetnica Mreže CHRIS, a uvodničari su bili:
- Ljiljana Marjanović Andrić, sudija Višeg suda u Nišu;
- Vladimir Stamenković, predstavnik Službe pravne pomoći Gradske uprave Grada Niša;
- Bratislav Todorović, advokat iz Niša i saradnik Mreže CHRIS.
Na samom početku je moderatorka istakla važnost teme za Mrežu CHRIS na jubilarnim tematskim otvorenim vratima kako iz profesionalnog aspekta, tako i iz pesrpektive svakodnevne komunikacije sa građanima kao primarnim korisnicima programa Mreže CHRIS više od dve decenije. Takođe, informisala je prisutne o dosadašnjim rezultatima i dostignućima programa Otvorena vrata pravosuđa.
Moderatorka je dala reč prvo sudiji Andrić pitanjem zašto je za građane važan ovaj Zakon i pristup pravu i pravdi uopšte. Sudija je rekla da je Ustavom Srbije i međunarodnim aktima zagarantovano pravo na pristup pravdi, da je pravo na besplatnu pravnu pomoć prisutno bilo i pre donošenja Zakona, ali da se nije primenjivalo u celosti, posebno u slučajevima kada je i u parničnom postupku predviđena mogućnost da lice dobije besplatnog punomoćnika i bude oslobođeno troškova postupka. Zatim je pojasnila definicije besplatne pravne pomoći, kategorije lica koja imaju pravo da budu korisnici besplatne pravne pomoći.
Sledeće izlaganje je imao Vladimir Stamenković, predstavnik službe BPP i nadležne uprave Grada Niša, koji je detaljno pojasnio kako funkcioniše služba u Nišu, a posebno zbog činjenice da u Nišu postoji pet gradskih opština i nejasnih informacija oko nadležnosti gradskih opština i gradske uprave, jer opštine u Nišu nisu jedinice lokalne samouprave i po sopstvenom tumačenju nemaju obavezu da formiraju službu BPP po ovom Zakonu, već imaju funkciju da rešavaju samo lake slučajeve, daju opšte informacije, upute, a ako treba zastupanje, šalju gradskoj službi BPP (napomena: Ovo tumačenje je u suprotnosti tumačenja Zakona ljudi iz nadležnog Ministarstva, a i ako se pogleda kako se Zakon primenjuje u Beogradu nije ispravno).
Zatim je izlaganje imao advokat Todorivić i odgovorio na pitanje da li je Zakon zaživeo, kako iz perspective advokature gleda na primenu BPP pre, a kako nakon usvajanja Zakona. Istakao je da je kao saradnik Mreže CHRIS imao neprocenjiva iskustva u radu sa građanima, da su obuke koje im je nevladin sektor omogućio dragocene, da Zakon nije zaživeo, ali da kroz buduće izmene ima mesta unapređenju sistema BPP u Srbiji i lokalu, posebno u saradnji sa organizacijama civilnog društva.
S obzirom na to da je tema probudila interesovanje prisutnih građana, a na predlog jednog od panelista, u drugom delu se prešlo na konkretna pitanja koja se tiču procesne primene Zakona i konkretnih situacija u primeni koje pogađaju građane.
Pojedina pitanja su se pojavila kao i na događaju u Vranju na kojem je obrađivana ista tema, a to su pitanja koja se tiču proširenja kategorije građana koji su navedeni kao korisnici, npr. lica koja su u radnom sporu i nemaju sredstva, iako kao socijalno ugroženi imaju pravo na BPP po drugom osnovu, pitanja koja su vezana za rokove, specifičnosti rada službe u Nišu. Posebnu pažnju je pokrenulo pitanje popunjavanja Zahteva oko kojeg je nastala polemika, jer je advokat Todorović smatrao da je zahtev preobiman, a predstavnik službe da nije zahtevan i da se lako popuni i da građani imaju ključnu pomoć sa njegove strane u popunjavanju formulara/zahteva. Jedan deo diskusije se odnosio na dodatna pojašnjenja i ključne razlike između pravne pomoći i službene odbrane.
Agenda_Tematska otvorena vrata_Niš (26.05.2022)