Održana tematska otvorena vrata sa temom "Zašto suđenja dugo traju" u Leskovcu
Tematska otvorena vrata “Zašto suđenja dugo traju“ održana su u Leskovcu 6. septembra 2019. godine na kojem su sudije Osnovnog suda u Leskovcu razgovarale sa građanima o radu tog suda i problemima koji dovode do toga da se suđenja odlažu.
Predsednik suda Miodrag Janković upoznao je građane sa organizacijom suda navodeći da je to jedan od najvećih osnovnih sudova u Srbiji po broju sudija, broju predmeta i teritoriji.
Sudija Novica Dimitrijević detaljno je obrazložio sve probleme koji uzrokuju dugotrajna suđenja. Naveo je da svaki sudija u Osnovnom sudu u Leskovcu ima prosečno između 300 i 400 predmeta u radu i da bi svakom trebalo po 19 meseci da radi samo na njima, bez primanja i jednog novog predmeta, a što je u praksi nemoguće i zbog čega sudovi donose programe za rešavanje starih predmeta. Kao glavne probleme za dugotrajna suđenja sudija Dimitrijević je naveo problem neurednog i neadekvatnog dostavljanja pošte i poziva strankama, zatim sprovođenje naredbi za dovođenje stranaka od strane policije, kao i dovođenje lica iz ustanova za izdržavanje zatvorskih kazni.
Razlog za odlaganje suđenja Dimitrijević vidi i u prelasku na tužilačku istragu jer taj proces nije pratilo kadrovsko i tehničko opremanje tužilaštva. Objasnio je da se tužiocima duplirao posao, a da po dva tužioca dele po jednog zapisničara, moraju da usklađuju dane kada idu na sud. Takođe, problem je nedovoljan broj sudija. Osnovni sud u Leskovcu ima osam sudija manje od broja koji je predviđen sistematizacijom, nema dovoljno administrativnih radnika, što direktno osećaju građani kada dođu na šaltere u sudu, a sve to stvara nepoverenje, nervozu i gužve, a zbog malog broja zaposlenih – suđenja se odlažu.
Problem je i kako je Dimitrijević naglasio „invazija svedoka” i naveo da bi rešenje za to moglo da bude izmena člana 335 Krivičnog zakonika o davanju lažnog iskaza, kako bi se ovim delom obuhvatio veći broj ljudi.
Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbija govorila je na koje sve načine civilno društvo pomaže građanima i iznela konkretne primere iz prakse. Ona je posebno istakla da je važno da građani znaju svoja prava kada je reč o oblasti pravosuđa, ali i da znaju da mogu da potraže pomoć od strane civilnog sektora. Đorđević je pozvala prisutne građane da koriste svoja prava i traže pomoć, kao i da prijavljuju svoje sumnje na korupciju u pravosuđu, kao i da to čine i kada njihov problem neće biti rešen, jer upravo njihov primer može da bude pokretač sprečavanja ili kažnjavanja u budućim sličnim situacijama.
Projekat „Otvorena vrata pravosuđa“ za cilj ima jačanje poverenja građana u rad pravosudnih institucija kroz poboljšanje komunikacije između građana i pravosuđa. Projekat realizuje koalicija koju čine 12 organizacija koje se bave ljudskim pravima i razvojem demokratije, kao i strukovna udruženja iz oblasti pravosuđa.
Agenda_Tematska otvorena vrata_Leskovac (06.09.2019.)
Održana Tematska otvorena vrata „Kako obezbediti efikasnost i pravičnost u izvršnom postupku?“ u Osnovnom sudu u Leskovcu
Da se stvari u toku izvršnog procesa iskomplikuju kada dužnik odbije da primi rešenje o izvršenju, kao i da više pažnje treba posvetiti edukaciji i informisanju građana o ovim postupcima, zaključci su otvorenih vrata koja su održana u leskovačkom Osnovnom sudu. Građani se s druge strane najviše žale na odugovlačenje postupka.
Prema novom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, svi predmeti u kojima se traži neko potraživanje preći će kod javnih izvršitelja, što bi, kako kaže sudija Osnovnog suda u Leskovcu Časlav Rajković trebalo da rastereti sudove i ubrza postupke. Novim zakonom, kaže Nataša Mihajlović, javni izvršitelj, vodilo se računa o dužnicima, a najviše problema javlja se kada dužnik odbije da primi rešenje o izvršenju. Mi često nailazimo na ovakve slučajeve jer kod nas vlada kultura izbegavanja uručenja, što je loše. Samim tim što neko izbegava da se uključi u proces, gubi pravo na pravni lek, na žalbu, odnosno pravo na odlaganje izvršnog postpuka - kaže Mihajlovićeva.
Na konkretnom primeru, dodaje ona, to znači da se dužnik ne može izjasniti da li su podaci o delu koji treba da plati tačni ili nisu. Imali smo slučajeve da se dužniku saberu dugovanja za nekoliko godina i da se to prikaže kao jedna cifra. Problem je što zakonski mi ne moramo proveravati da li u tom delu ima zastarelih dugovanja, a dok se dužnik ne javi, to ne možemo znati. Zato je moj savet primiti rešenje i informisati se o svemu - kaže ona. Najviše predmeta kod javnih izvršenja tiču se komunalnih problema, a svakodnevno u leskovački Sud stigne između 200 i 300 predmeta.
Leskovačni koji su učestvovali na raspravi kažu da im najviše smeta odugovlačenje predmeta i nekorektno ponašanje pojedinih sudija.
Dragan Filipović kaže da je njegov predmet na sudu već 20 godina i da ne zna gde je u slučaju “zapelo”.Čekam sada da sudija donese rešenje, a postupak se odugovlači 20 godina. To je izgubljeno vreme i novac, a nerešenu situaciju oko imovinskih odnosa ne želim da ostavim svojoj deci - rekao je ovaj Leskovčanin.
Zamerke su građani imali i na sam sistem javnih izvršitelja za koji smatraju da je uveden “zbog običnog naroda, a ne zbog velikih dužnika”, a mišljenja su i da je korišćenje elektronske table na kojoj se postavljaju obaveštenja preuranjeno jer mnogi građani u Srbiji nemaju internet.
Ovo su inače druga Otvorena vrata koja se organizuju u Leskovcu, a naredna organizatori najavljuju za februar 2020. godine.
Na raspravi su govorili i Novica Dimitrijević, zamenik predsednika Osnovnog suda u Leskovcu, Goran Mitrović, direktor Udruženja Narodni parlament, Dušan Protić iz Centar za evropske politike i Sonja Prostran, viša pravna savetnica USAID-a.
Tematska otvorena vrata u Leskovcu organizovalo je Udruženje Narodni parlament, u saradnji sa USAID-om i Komitetom pravnika za ljudska prava (YUCOM).
