Održana tematska otvorena vrata sa temom“Kako obezbediti efikasnost i pravičnost u izvršnom postupku” u Ivanjici
Novi ciklus Tematskih otvorenih vrata sa temom- Kako obezbediti efikasnost i pravičnost u izvršnom postupku, započet je u osnovnom sudu u Ivanjici 25. novembar 2019.
Građani su tokom dosadašnjih događaja izrazili veliko interesovanje za pitanje izvršitelja I izvršnog postupka. Posao izvršitelja je u startu, još od 2011. godine kada je donet zakon, dočekan sa velikim podozrenjem, a nove izmene Zakona o izvršenju I obezbeđenju koje stupaju na snagu od 2020 godine odlična su prilika da se pokrene diskusija između građana sa jedne strane I javnih izvršitelja I sudija sa druge strane. Koncept Tematskih otvorenih vrata koja se periodično organizuju u 15 osnovnih sudova u Srbiji pruža mogućnost građanima da čuju mišljenje pravnih eksperata o temama koje se tiču njihovih svakodnevnih prava I obaveza vezanih za pravosuđe.
Milan Lugić, sudija Osnovnog suda u Ivanjici govorio je o novoj ulozi sudova u izvršnom postupku. On je ukazao da zakon uvodi novine kao što su podnošenje predloga elektronskim putem, elektronsku oglasnu tablu, elektronsku aukciju i skraćeni izvršni postupak. Takođe, istakao je da svi postupci koji se vode u sudu prelaze u nadležnost javnih izvršitelja. Na taj način sud će biti rasterećen, ali postoji opasnost opterećenja izvršitelja koji moraju imati kapacitete – vozila, službe, zaposlene itd. Naglasio je da sudu ostaju predmeti isključive nadležnosti činjenja koje preduzima dužnik, nečinjenja i trpljenja, vraćanje zaposlenog na rad, izvršenjem izvršnih isprava u vezi sa porodičnim odnosima izuzev zakonskog izdržavanja.
Milanka Savić, Javni izvršitelj za područje Višeg i Privrednog suda u Čačku, istakla je da elektronska oglasna table ima za cilj , da se pojednostavi sam postupak izvršenja da bi se izbegle raznoraze zloupotrebe – npr. situacija da izvršni dužnik nije obavešten o tome da se protiv njega sprovodi izvršni postupak. Ona je takođe objasnila da kod novih izmena zakona postoji intencija da se zaštiti socijalno ugroženo stanovništvo smanjenjem zarade ili penzije koju će izvršitelj moći da zapleni radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca.
Natalija Šolić, advokatica, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM istakla je da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju surov kada se radi o izvršnom dužniku, međutim sasvim drugu perspektivu imate kada se stavite u ulogu poverioca. Ona je objasnila da civilni sektor kroz razne aktivnosti pokušava da građanima postupak približi, jer zakon propisuje jako kratke rokove i načelo hitnosti implicira da taj postupak treba da bude efikasan, a sa druge strane građani nisu u potpunosti upoznati sa svojim pravima i obavezama.
Dušan Petrović, direktor za monitoring, evaluaciju i istraživanja USAID Projekat vladavine prava, govorio je o dostupnosti informacija građanima o izvršnom postupku I prezentovao istraživanje koje ukazuje da svega 13% građana misli da ima dovoljno informacija koja su im prava i obaveze.
On je predstavio I rezultate projekta Centra za evropske politike koji je posmatrao izvršni postupak isključivo za komunalne predmete koji predstavlja specifičan postupak sa kojim se građani često susreću.
Agenda_Tematska otvorena vrata_Ivanjica (25.11.2019.)
Održana tematska otvorena vrata sa temom "Zašto suđenja dugo traju" u Ivanjici
Prva Tematska otvorena vrata, sa temom- Zašto suđenja dugo traju, održana su 24. jun 2019. godine u Osnovnom sudu u Ivanjici. Tematska otvorena vrata predstavljaju prva u nizu tribina koje se organizuju u sudu, na kojima građani mogu da postavljaju pitanja i diskutuju sa predstavnicima pravosuđa o problemima za koje su u svojoj lokalnoj sredini najviše zainteresovani.
Snežana Bjelogrlić, predsednica Osnovnog suda u Ivanjici, je u ime Osnovnog suda u Ivanjici prezentovala učesnicima infromacije i podatke koji pokazuju kako se Osnovni sud u Ivanjici nosi sa jednim od glavnih izazova srpskog pravosuđa, uz važnu napomenu da se iz ugla sudija skraćuje vreme trajanja suđenja, iako u ovom trenutku u sistemu pravosuđa u Srbiji nedostaje 500 sudija.
U uvodnom delu gospođa Bjelogrlić se generalno osvrnula ne sve promene koje su se desile u Srbiji unazad 30-ak godina, počev od promene društvenog uređenja početkom 90-ih godina. Ona je istakla da su reforme iz 2010. godine, kada je bez posla ostalo 837 sudija i nešto više od 200 tužilaca, kao i teritorijalna reorganizacija sudova, dodatno doprineli da vreme trajanja sudskih postupaka bude sve duže i duže. Tokom 2014. godine Osnovni sud se ,,vraća,, u Ivanjicu i u tom trenutku četvoro sudija je sačekalo veliki broj starih predmeta, tako da se te godine u Osnovnom sudu u Ivanjici radilo na nešto više od 10.000 predmeta. (poređenja radi u Požarevcu je u tom trenutku zaposleno 28 sudija). Osnovni sud u Ivanjici je 2016. i 2017. godine dobio nagradu za efikasnost, jer je do tada okončan veliki broj nasleđenih starih predmeta i u 2017. godinu se ušlo sa nešto više od 700 predmeta starijih od 5 godina i 70-ak predmeta starijih od 10 godina.
Gospođa Nadežda Vidić, sudija Apelacionog suda u Kragujevcu, je svoje izlaganje započela opšte prihvaćenim stavom da se problemi dugog trajanja sudskih postupaka pripisuju sudijama i tužiocima, što jednostavno nije tačno, jer su uzroci za to mnogo širi i kompleksniji, i generišu ih problemi u funkcionisanju društva generalno.
U svom izlaganju je takođe naglasila da su promena društvenog uređenja, privatizacija, predratno, ratno stanje i ekonomske turbulencije u kontinuitetu, reforma pravosuđa koja je urađena bez konsultacija sa sudijama ostavile svoje posledice na funkcionisanje pravosuđa i pristup pravdi u Srbiji u nazad 30 godina.
Predsednica suda je na pitanja građana o razumnom roku, u zaključnoj diskusiji, istakla da je srpsko pravosuđe po svim parametrima na osnovu kojih se utvrđuje efikasnost rada sudova efikasno, ali je nasledilo veliki broj predmeta. Optimalan rok za okončanje nekog postupka pred svim instancama u Srbiji je 2 godine. Nepripremljenost sudija je između ostalog i posledica preopterećenosti velikim brojem predmeta koji su im dodeljeni, a obuka sudija kao kontinurani planski process je takođe jedan od preduslova za efikasnije pravosuđe. Pravosuđe Srbije ima potrebu za većim brojem sudijskog kadra, što se posebno odnosi na grad Beograd. Iako se kao glavni razlog za mali broj sudija ističe nedostatak novca, novac koji država plaća zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku može da bude iskorišćen za plate većeg broja sudija i efikasnije pravosuđe.
Agenda_Tematska otvorena vrata_Ivanjica (24.06.2019.)