Manje od dva zla – srazmernost odstupanja od ljudskih prava u vanrednom stanju

Izvor fotografije: Pixabay

 

Umesto uvoda

 

Dan je svež i sunčan. Nalazite se pored železničke pruge na kojoj se nalazi grupa od pet vezanih ljudi. Dok ka njima hrli voz, oni bezuspešno pokušavaju da razvežu stege koje ih drže na pruzi. Jedino im Vi možete pomoći – povucite polugu i voz će skrenuti na sporednu traku na kojoj će pregaziti jednu osobu. U slučaju da ne povučete polugu poginuće petoro. Šta ćete učiniti? Šta je ispravno?

 

Dan je svež i sunčan. Imate čast predsedavanja Vladom Republike Srbije. Nalazite se na sastanku Vlade, u skoro sakralnim odajama u kojima se odlučuje o životima građana Srbije. Nikada niste bili uplašeniji i generalno se osećate neadekvatno. Svetom već neko vreme putuje opasna zarazna bolest COVID-19, a sada je odlučila da poseti Vas i Vaše sugrađane. Sastali ste se da proglasite vanredno stanje i odlučite o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom.

 

Pred Vama je niz predloga sastavljenih od strane velikog broja ministara, lekara, ekonomista i bankara, privrednika i preduzetnika, profesora prava i profesora u drugim oblastima, predstavnika policije i vojske i drugih učenih ljudi različitih struka. Svi ovi predlozi predviđaju mere sa zajedničkim ciljem – sprečiti širenje zaraze i smanjiti broj umrlih od COVID-19 na najmanju moguću meru. Cena – suspendovanje određenih ljudskih prava.

 

 

Šta kaže Ustav?

 

Bacate pogled na Ustav Republike Srbije koji reguliše proglašenje vanrednog stanja i uvođenje mera kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom za vreme vanrednog stanja (čl. 200. i 202). Ustav Vam dopušta da u vreme vanrednog stanja donesete mere kojima se odstupa od određenih ljudskih prava zajemčenih Ustavom (čl. 200, st. 6). Ipak, odstupanja su dozvoljena samo u obimu u kojem je to neophodno (čl. 202, st. 1) i ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla (čl. 202, st. 2).

 

 

Zabrana kretanja – može li biti srazmerna?

 

Predlaže se zabrana kretanja za lica starija od 65, odnosno 70 godina, u zavisnosti od broja stanovnika mesta u kojem ove osobe žive, osim subotom od 04 do 07 časova. S obzirom da su studije o načinu širenja bolesti i smrtnosti pokazale da su stare osobe, uz lica s hroničnim bolestima, najugroženija kategorija stanovništva, cilj ove mere je najugroženije skloniti od izvora zaraze – drugih ljudi. Tih dana izvori zaraze sede po kafićima, uživaju u hodnicima i prodavnicama tržnih centara, a kasnije odlaze do svojih roditelja ili baka i deka ili im šalju njihove drage unuke, dok oni, zatvoreni u svoje domove, sa zavišću razmišljaju o činjenici da se i zatvorenicima ima obezbediti najmanje sat vremena dnevno na svežem vazduhu. Misli Vam lete:

 

• Da li se licima starijim od 65, odnosno 70 godina života kretanje može ograničiti u manjoj meri? Ustav Vas uči srazmernosti, najmanjem mogućem ograničenju kojom se ostvaruje svrha ograničenja. Da li je srazmernije starim licima omogućiti da izađu na vazduh jednom dnevno, u vremenu kada je ostalim licima zabranjeno da izlaze iz svojih domova?
• Da li ćemo organizovati službu pomoći licima koja su toliko daleko od najbliže prodavnice da bi im nošenje potrepština za sedam dana, subotom ujutru, slomilo kičmu?
• U mislima su Vam i lica kojima je potrebna svakodnevna nega koju im pružaju članovi porodice koji ne žive sa njima u istom domaćinstvu. Da li ćemo ovim licima obezbediti mesto u domu za stara lica ili kućne negovatelje?
• Poslednje, ali ne i najmanje važno, postavlja se pitanje da li ovakva zabrana kretanja predstavlja diskriminaciju po osnovu starosti. Istina je da Ustav ne zabranjuje pravljenje razlike po osnovu starosne dobi prilikom propisivanja mera kojima se odstupa od ljudskih prava za vreme vanrednog stanja (čl. 202, st. 2). Međutim, zabrana kretanja koja pogađa isključivo jednu kategoriju građana se čini nesrazmernom.

 

 

Kako kretanje ograničiti, a u stvari ga zabraniti?

 

Pored zabrane kretanja za lica starija od 65, odnosno 70 godina starosti, preporučuje se i ograničenje kretanja svim ostalim građanima Srbije (osim licima sa posebnom dozvolom) i to tako da im se zabranjuje izlazak iz domova od 17 do 05 časova. Uz to, smatra se da je neophodno zabraniti kretanje u svim parkovima i javnim površinama namenjenim za rekreaciju i sport.

 

• Iako je utvrđeno da smanjenje kontakta između ljudi predstavlja efikasnu meru borbe protiv širenja bolesti COVID-19, da li ograničenje kretanja koje lica koja rade (bilo od kuće ili ne) praktično osuđuje na konstantni boravak u zatvorenom prostoru predstavlja najsrazmerniju meru kojom se obezbeđuje tzv. „social distancing“. Često se ukazuje da socijalna izolacija može imati veoma teške posledice po mentalno zdravlje ljudi.
• Možda bi jednako efikasno, a ne toliko ograničavajuće bilo dozvoliti boravak napolju različitim kategorijama lica (starost, radno angažovanje) i licima koja izlaze iz različitih razloga (nabavka, sport, tranzit) u različitim periodima dana, uz adekvatno podizanje svesti građana o značaju primene adekvatnih mera zaštite.

 

 

Verovatno, sigurno, najmanje popularan deo teksta

 

Predlaže se zabrana rada ugostiteljskih objekata koji služe hranu i piće, s obzirom da neposredan kontakt između pružaoca i korisnika usluge, kao i korisnika međusobno, povećava rizik od prenošenja zaraze.

 

• Ukoliko prihvatite ovakvu meru velikom broju ljudi će efektivno biti uskraćeno da uživaju pravo na rad, dok će znatnom broju lica biti ograničeno pravo na slobodno uživanje imovine i sloboda preduzetništva. Iako ljudski životi u hijerarhiji vrednosti demokratskog društva nesumnjivo imaju veći značaj od pomenutih prava, ostaje pitanje da li se ova prava mogu ograničiti u manjoj meri uz ostvarivanje prvobitnog cilja, sprečavanja širenja zaraze.
• Nije li moguće usloviti rad pružalaca ovih usluga zabranom kontakta između pružalaca i korisnika usluga (i korisnika međusobno) i ograničenjem broja korisnika u prostorijama u kojima se usluga pruža, uz propisivanje rigoroznih higijenskih mera i dodatne mere predostrožnosti? Konobar bi mogao da ostavi piće na za to predviđenom mestu, koje bi mušterija odatle pokupila i konzumirala.
• Koliko se od opisanih okolnosti (koje se smatraju rizičnim) razlikuje kupovina životnih namirnica u prodavnicama? Zbog čega se ne predlaže zatvaranje rada prodavnica, uz uspostavljanje državne službe snabdevanja stanovništva?

 

 

Da li nam je neko obrazložio naš vanredni život, i zašto ne?

 

Razne mogućnosti Vas savladavaju. Za razliku od redovnih okolnosti, odluku je potrebno doneti odmah. Da li je takvu odluku potrebno obrazložiti? Da li građani imaju pravo da znaju šta ste uzimali u obzir i na osnovu čega ste odlučivali o ograničavanju njihovih prava ili je situacija takva da nema vremena za razmišljanje da li je neko pravo moguće manje ograničiti i ostvariti isti stepen zaštite života građana Srbije. Ustav Vas uči da u borbi za ljudska prava nisu sva sredstva dozvoljena. To bi bilo u suprotnosti sa suštinom ljudskih prava. Šta ćete učiniti? Šta je ispravno?