Konkurs za najbolje pravnike ili stranačke lobiste?

Izvor fotografije: Myriams-Fotos / Pixabay

Prema Aktu o promeni Ustava Visoki Savet sudstva (VSS) uz šest sudija koje biraju sudije i predsednika Vrhovnog suda po funkciji, čine i četiri istaknuta pravnika. Njih bira Narodna skupština među pravnicima sa najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, od osam kandidata koje predloži nadležni odbor Skupštine, posle javnog konkursa, glasovima dve trećine svih narodnih poslanika. Narodna skupština je u poslednjem danu zakonskog roka 9. februara, usvojila pet sistemskih pravosudnih zakona, između ostalih i Zakon o Visokom savetu sudstva. Samo dan kasnije Skupština je raspisala konkurs za izbor četiri člana VSS-a, kao i četiri člana Visokog saveta tužilaštva, koji se biraju iz reda istaknutih pravnika.

Petnaestodnevni rok za prijavljivanje kandidata je skoro istekao, ali nema nikakve garancije da su stvoreni uslovi i atmosfera da se zaista najbolji kandidati uopšte i prijave na ovaj konkurs. Iako je bilo poziva nevladinog sektora potencijalnim kandidatima za ovo mesto da se prijave, na primer u članku „Istakni se pravniče, trka počinje!“, nije bilo reakcija koji upućuju da to ima efekata, osim možda kod onih najupućenijih. Na primer, Advokatska komore Srbije, Vojvodine ili Beograda na svojim internet stranicama nemaju ni vest o ovom izuzetno važnom postupku za pravosuđe i nove nadležnosti pravosudnih saveta.

Osnovni razlog potencijalnog neuspeha ove faze procesa, u smislu nedovoljnog broja i kvaliteta prijavljenih kandidata je svakako u tome je što je još u toku pripreme i donošenja zakona Ministarstvo pravde (MP), kao i većina u Narodnoj skupštini, odbilo brojne obrazložene primedbe i predloge struke u odnosu na ovaj postupak, kao i preko 90% drugih amandmana, a bez argumentovanih obrazloženja. Treba li se onda čuditi što je jedno od najuglednijih stručnih NVO u ovoj oblasti, Centar za pravosudna istraživanja – CEPRIS, 22. februara objavio saopštenje da neće učestvovati u postupku predlaganja ili javne podrške bilo kom kandidatu za člana VSS-a koje bira Narodna skupština.

CEPRIS navodi da je Zakon o Viskom savetu sudstva utvrdio kriterijume za izbor istaknutih pravnika koji su pretežno negativno određeni. Šta istaknuti pravnik ne sme da bude i kako ne bi smeo da postupa. Zbog toga ističe da ostaje pri stavu iznetom tokom izrade zakona da ovako određeni kriterijumi ne vode do izbora najboljih kandidata, a za pozitivno određenje pojma istaknuti pravnik CEPRIS upućuje na članak B. Spaića: „Istaknuti pravnik“ – uputstvo za upotrebu.

Zaista, ukoliko se pročitaju uslovi za kandidata za člana Saveta iz čl. 44. ovog zakona, nedvosmisleno je da su izuzetno restriktivni. Jedan od deset uslova je da kandidat nije navršio 65 godina života. To je diskriminatorna odredba u zakonu i ona nema valjane razloge. Starosni uslov ne postoji kada se biraju poslanici ili članovi Vlade, pa čak i članovi REM-a. Sasvim je dovoljna u tom pogledu odredba da kandidat mora da ispunjava opšte uslove za rad kao u najvišim organima druge dve grane vlasti. Ministarstvo pravde (MP) navodi kao osnovni razlog zbog čega nije prihvaćen ovaj predlog struke da su hteli da se izjednače istaknuti pravnici sa članovima Saveta iz reda sudija. U tom slučaju, prvo, s obzirom na karakter i ulogu ove vrste članova Saveta, granica ne bi trebala biti 65, nego minimum 67 godina života, do kada mogu da učestvuju u radu Saveta sudije Vrhovnog suda. Drugo, ako su zaista želeli da budu dosledni u izjednačavanju uslova pod kojima se biraju članovi Saveta, zašto se nisu setili da bi, kao što se i prilikom izbora sudija u VSS vodi se računa o najširoj predstavljenosti sudija, prilikom izbora nesudijskih članova Saveta trebalo voditi računa o najširoj predstavljenosti građana.

To bi značilo, čega se uostalom VK i setila i zalagala za to i istakla to rešenje na diplomatski način kao najpoželjniju varijantu, da je trebalo uvesti određenu proporcionalnost, prema kojoj bi, na primer, tri kandidata predložila ili podržala politička većina u parlamentu, a jednog kandidata opoziciona skupštinska manjina. Istina, ta opoziciona manjina nije ni postojala u Narodnoj skupštini koja je usvojila Akt o promeni Ustava. Pominjanje te činjenice izuzetno nervira bezuslovne zagovornike-popularizatore ovih promena, kao što i podsećanje na slabu izlaznost i rezultate glasanja prilikom referenduma o potvrđivanju Akta o promeni Ustava, doživljavaju kao uvredu i malicioznost. Ponavljamo, ne može se izgraditi nezavisnost sudske grane vlasti, ukoliko su država, društvo i njihove institucije instrumentalizovane, neslobodne.

U saopštenju CEPRIS-a se na kraju ističe i da je sporno i zakonsko rešenje prema kome je za stvarno razmatranje prijave nekog kandidata potreban predlog člana nadležnog skupštinskog odbora, jer Ustav ne ovlašćuje pomenuti odbor da vrši preselekciju kandidata sa konkurs.

Prateći ove procese od samih početaka, pa i tok nedavne „Konferencije o reformi pravosuđa“, ne možemo se oteti utisku da su se izvođači radova na projektu (Ministarstvo pravde – MP), sufinansijer EU i sufinansijer i sprovodilac radova Savet Evrope (SE), ponovo preračunali i ubrzali na pogrešnom mestu, sa nedovoljnom pripremom i kampanjom za izbor istaknutih pravnika. Pokazaće vreme i rezultati – dokazi o uspešnosti tog izbora biće vidljivi za godinu ili dve.

Krištof Poarel, direktor Glavne direkcije za ljudska prava SE, je na pomenutoj konferenciji istakao da je sprovođenje zakona najvažnije. Iz mišljenja Venecijanske komisije je istakao deo u kome se konstatuje da novi zakoni „moraju biti praćeni promenom pravne kulture, ali i političke. Pre svega prilagođavanjem političkih snaga, kako se ne bi mešali u pravosuđe.

Ministarstvo pravde je u prethodnim procesima pripreme i donošenja zakona, osim strukovnih organizacija koje su bile direktno uključene u rad radnih grupa za izradu radnih verzija zakona, u značajnoj meri izgubilo podršku pojedinih stručnih i strukovnih organizacija koje se bave pravosuđem, a i pojedinaca koji o ovim  temama nastupaju u javnosti. Pojedine od tih udruženja i organizacija su bojkotovale javnu raspravu, neke javno slušanje, pa će i apstinencija takvih u odnosu na aktuelni konkurs za izbor istaknutih pravnika, itekako uticati na broj i kvalitet onih koji će uopšte podneti prijave.

Šta će se posle događati videćemo. Savet Evrope i EU će to pratiti, nadamo se ne samo preko izvora Ministarstva pravde i Vlade RS, nego i uvidom u analize i izveštaje nezavisnih institucija i organizacija. Kao što smo svojevremeno tvrdili da je postupanje, procedura i rezultat izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda ogledalo svih nas u pravosuđu, tako je i predstojeći postupak predlaganja i izbora članova VSS i VST iz reda istaknutih pravnika ne samo ogledalo onih koji se kandiduju i onih koji ih biraju, nego i naših državnih organa i društva u celini, uključujući tu i izuzetno bitnu fazu podnošenja prijava kandidata.